Igračke za decu - dobar posao

Prošle godine, industrija igračaka zaradila je 2,4 milijarde evra, i to samo na klasičnim igračkama. Prodavačica Martina Eser kaže:

„Deca vole da se igraju sa vodom. Na primer, ako imaju lutku koju mogu da kupaju, presvlače, hrane…“

Martina već 20 godina radi u „Kralju lutaka“, jednoj specijalizovanoj prodavnici u Bonu. Petina prihoda ostvaruje se na igračkama za decu u predškolskom uzrastu. Roditelji određuju šta će završiti u dečjoj sobi do otprilike treće godine, potom to čine deca. Četvrtina igračaka potiče iz Nemačke, a veliki ostatak iz Kine, Japana i Istočne Evrope. Među njima su drvene zvečke, gumene loptice koje pište i knjige koje ispuštaju zvukove.

„Kada se ova knjiga otvori, može se čak i videti ko pravi zvuke. Na primer, kakvu buku pravi autobus, tramvaj, kamion za đubre…“

Pridobiti i decu i roditelje

Kad još malo poraste, Helen će verovatno poručivati sličice ili gumene patuljke i vile. Ipak, branša za proizvodnju igračaka se trudi da što pre zadobije mališane, jer vreme ističe, kaže Alfred Vestenhefer, vlasnik „Kralja lutaka“:

„Sigurno da ima nešto u rečenici koja se ponavlja poslednjih godina: dete prestaje da bude dete sa 10 ili 12 godina. To je jednostavno tako u vremenu kompjutera, u kome su izgubljene i neke ciljne grupe.“

Situaciju otežavaju i niske stope rađanja i naklonost Nemaca igračkama sa dugim vekom trajanja. Iako je Nemačka najmnogoljudnija zemlja u Evropi, po kupovini igračaka je tek na trećem mestu – iza Velike Britanije i Francuske. Zato industrija igračaka želi da pridobije i decu i roditelje. Jer kada su roditelji oduševljeni nekom igračkom, najverovatnije će je i pokloniti svojim najmilijima.

Autorke: Juta Vaserab / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković