I ovog leta u Bonu nastupaju najbolji medju najboljima

Počev od legendarnog Joe Cockera, Eltona Johna, preko pomalo zaboravljenog sastava Duran Duran, esktravagantne Tori Amos ili ponovo aktuelnog sastava R.E.M… Tu su i mlade snage koje uveliko beleže sjajne tiraže poput Avril Lavigne ili Joss Stone…

Za ovu priliku priliku, osvrnućemo se na verovatno i najposećenije koncerte proteklog meseca u Bonu, budući da je reč o možda i najaktuelnijim soul divama ovog leta, a koje su već duže vreme izbegavale koncertne nastupe. Nije teško pretpostaviti, reč je o jednom potvrđenom britanskom pop soul vokalu, čije tekstove pevljivih melodija i dan danas pamtimo – Lisi Stansfield, a o liku i delu verovatno i najveće soul dive svih vremena, „jedne i jedine“ – Diane Ross i da ne govorimo…

Počnimo priču starom dobrom konstatacijom, iza koje je tog predvecrja sigurno stajaloi nebrojano mnogo pripadnika jačeg pola, „Lisa Stansfield izgleda, a i peva bolje nego ikad…“ Nenametljivo kao i uvek, sa namerom da ukaže na svoj nedavno objavljen materijal „The Moment“, ova 39-to godišnja britanska kraljica soula, neumorno je gotovo bez prestanka 100-ak minuta davala sve od sebe pevajući apsolutno sve svoje najveće hitove… „All Around The World“, „This Is The Right Time“, „Change“, „Never Gonna Give You Up“…

Zahvaljujući inventivno osmišljenom koncertnom nastupu, iza kojeg jasno stoji njen pre svega suprug ali i producent Ian Devaney, publika je pevajući sve vreme sa Lisom već na polovini koncerta, ostala bez glasa. No i pored toga, sa razlogom je među brojnim hitovima, zapevana svim znana rođendanska pesmica, jer je Ian-u upravo te večeri zapravo bio rođendan.

Soul je oduvek bio obeležje jakih i jasnih emocija u pesmama svojih protagonista, kao što je to slučaj sa Lisom Stansfield, koja sledeće godina proslavlja 15 godina svoje, uspešne karijere. Uz vriske, suze, prskalice, histeriju i oduševljenje, otpraćen je nastup vidno uzbućene soul dive iz Mančestera. Bilo da se na poobimnom repertoaru našla pop, soul, jazz ili techno stvar.

Upravo je to odličan koncept za povremen prelazak na nove Lisine stvari. Kompozicija „Treat Me Like A Woman“ je na ples primorala i ono malo fanova britanskog soul-a, koji su na kratko pravili pauze ne bi li napravili mali predah. Time se još jednom potvrdila ocena, velikih muzičkih znalaca, da su gitare ponovo u modi.

Međutim i pored svoje „Blue Zone“ faze, u kojoj se našla na samom početku svoje karijere. I avantura tokom koje su se na tržistu pojavili, klupski remiksi, kao plod saradnje sa sastavom – Coldcut, Lisa Stansfield samu sebe vidi pre svega u svetu, starog dobrog soula. To je verovatno i razlog što je njena karijera podjednako uspešna i u Evropi, kao i u Americi.

Ona je uoči svojih nastupa je taj svoj stav pojasnila sledećim rečima… „Većina mojih pesama govori o ljubavi i emocijama, jer bez obzira koliko napredan ovaj svet bio, ljudska osećanja su nam još uvek nepoznanica. Mi svi volimo da kažemo kako razumemo jedni druge, no to ipak jednim delom uvek ostaje tajna…“

Na upravo ovakav pristup Lisinom muzičkom izražaju, zaslužne su najveće soul legende poput Barry White, Marivan Geja i na početku priče pomenute vremešne dame, Diane Ross.

No o njoj već koliko sledećom prilikom, u narednom kulturnom magazinu…