I olimpijska medalja ima dve strane

„Olimpijske igre u Londonu, trebalo je širom sveta da pošalju novu sliku o britanskoj naciji, o tome kako je u Engleskoj sve mirno. Dvanaest meseci od teških nemira u ovoj zemlji, vandalizma u kojem je šteta bila ogromna, slika o Velikoj Britaniji izgledala je potpuno drugačije. Primer britanske sportistkinje Dženifer Enis, jamajkanskog porekla, stvara dobru sliku o tome da britanska omladina ipak nije otuđena. To možda jeste uobičajen, ali ne i ispravan refleks. Sa efektom dobrih rezultata u sportu, ne bi trebalo preterivati. Jer sportisti su retko bili u poziciji da leče društvo. Na sportskom terenu osvojeni trofeji teško da mogu da nadjačaju zvižduk pištaljki“, piše Kelner štat-ancajger.

Zidojče cajtung na sinoć završene Olimpijske igre, gleda iz nešto drugačijeg ugla: „Za Britance su to bile treće Igre u Londonu – 1908, 1948. i 2012. Dve nedelje je britanska nacija slavila svoj ponos. Olimpijski tim Velike Britanije uspeo je da probudi osećaj patriotizma i ujedini sve regione i sve slojeve Ujedinjenog Kraljevstva. Upoznali smo jednu novu Britaniju, moćnu, ponosnu, radosnu i pomalo otkačenu. To je mnogo više od onog što su i najluđi optimisti očekivali.“

Braunšvajger cajtung analizira učinak nemačkih sportista. Nije za kažnavanje sportskih udruženja zbog i ne baš sjajnih rezultata u Londonu, već potpuno suprotno - za veća ulaganja države: „Definisanje ciljeva, kako to dobro zvuči. Međutim, to nam nije mnogo pomoglo. Na spremnost sportista se može uticati, ali ne i na njihov uspeh. S druge strane i protivnici se optimalno pripremaju, daju sve od sebe. U takvim situacijama utiču nepredvidljivi faktori. (...) Možemo diskutovati o izgradnji filharmonije ili novog aerodroma u Berlinu, ali zacrtani ciljevi u sportu nemaju mnogo smisla, jer su neretko daleko od realnosti. Nadležne sportske organizacije bi zbog ostvarenih rezultata mogle biti kažnjenje smanjivanjem sredstava iz državnog budžeta. Međutim, upravo suprotno od toga ima daleko više smisla. U zemlji u kojoj 48 sedmica godišnje vlada samo jedno – neprikosnoveni fudbal, moralo bi se više investirati u sportove, u kojima bi se na Olimpijadi moglo očekivati i više medalja.“

Nešto drugačiji pogled na održane Olimpijske igre ima Nordvest cajtung: „Ako želimo i u Nemačkoj da pokrenemo diskusiju o učinku nemačkih sportista na Olimpijskim igrama, treba reći da i olimpijska medalja ima dve strane. Dok se u nekim državama raduju zbog uspeha svojih atletičara, u Nemačkoj je raspoloženje nakon pogleda na tabelu drugačije. Fascinacija rezultatima na ovakvim takmičenjima još od Hladnog rata nije gubila na intenzitetu. Atmosfera među zvaničnicima nemačkih sportskih udruženja (ali i među velikim brojem gledalaca) opravdano je loša.“

Računica Hamburger abendblata potpuno je drugačija: „Na Olimpijadama 2008. i 2012. godine, uključujući i Zimske 2010. u Vankuveru, Nemačka je osvojila 74 medalje, dakle više od Britanaca (65). Doduše, manje zlatnih (21:30). Ali toliko loš učinak nemačkih sportista na Olimpijadi, baš i nije. Zamerka da bi trebalo dodatno da se angažuju na ostvarivanju boljih rezultata stoji. To pokreće diskusiju o većem investiranju u sport, jer to je siguran put do bolje pozicije Nemačke u broju osvojenih medalja.“

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković