I deca su predmet zloupotrebe u medijima

Rukovodilac istraživanja, psihološkinja Nada Korać navela je, na prezentaciji istraživanja na Odseku za žurnalistiku novosadskog Filozofskog fakulteta, neke drastične primere:

“Inače, imali ste vrlo mnogo slučajeva koji su stvarno skandalozni, gde je dete - obično devojčica, mada ne mora biti - objekt seksualnog zlostavljanja u porodici ili u školi. I gde se doduše navodno poštuje taj princip da se ne otkriva identitet pa se kaže ‘maloletna B.J, silovao ju je otac Petar Jovanović’, ali onda daju adresu, onda odu pa snimaju kuću koja je u nekom selu, a koju svako može da prepozna... I to nije bilo jedanput, to je bilo puno puta.”

Zloupotrebe i u javnom servisu

Generalni sekretar Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Nedim Sejdinović, podsetio je da se čak i na RTS-u, Javnom servisu Srbije, deca zloupotrebljavaju, kako bi se probudile emocije u vezi sa Kosovom:

“Preko emocije te dece pokušavaju se na neki način pobuditi nacionalna osećanja na najniži način. Takve vrste zloupotrebe ima veoma mnogo. I na skoro svim televizijam mi možemo da vidimo razne informativne ili dokumentarne emisije u kojoj su deca u glavnoj ulozi i u kojima se, preko emocije koje samo pojavljivanje dece u nekim teškim situacijama izaziva, pokušava vršiti jedna vrsta primitivne političke propagande.”

Loša obuka, a ne zla namera

Nada Korać kaže da se urednici pravdaju da im novinari nisu dovoljno edukovani i da zbog toga dolazi do zloupotrebe dece, a ne iz zle namere:

“To uopšte nije pitanje edukovanosti, već pitanje običnog ljudskog saosećanja. I to se dešava na žalost stalno. I to je nešto što je strašno i nedopustivo.”

Zaključak istraživanja “Nevidljivo dete” je da u medijima u Srbiji, kada je reč o deci, dominira površan i senzacionalistički pristup a da se premalo vodi računa o posledicama takvog izveštavanja i o dečjim pravima.