„I danas živimo u kulturi rata“ | Politika | DW | 21.06.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Suočavanja

„I danas živimo u kulturi rata“

Srebrenica kao genocid, kao jedinstvena tragedija posleratne Evrope, moguća je bilo gde i u današnjoj Evropi. I ostaje moguća, sve dok se kultura rata ne pretvori u kulturu mira.

Povodom obeležavanja 23 godine od genocida u Srebrenici, u Evropskom parlamentu u Briselu otvorena je izložba fotografija Dade Ruvića „Srebrenica 2009-2017“. Izložbi je prethodio okrugli sto u organizaciji švedskog i hrvatskog predstavnika Parlamenta Jasenka Selimovića i Joze Radoša. Novinari iz regiona, pisci, dramaturzi, političari i oni koju su to nekada bili, pokušali su da daju odgovor na pitanje da li umetnost može da izgradi mostove takom gde politika ne može.

„Pomirenje, razumevanje i istina o onome što se dešavalo, ne samo u Srebrenici, već na celom tom prostoru, nije univerzalno. Ima različitih viđenja, a istina može biti samo jedna“, kaže Jozo Radoš poslanik Evropskog parlamenta i jedan od organizatora događaja. On navodi da je činjenica da su kroz istoriju i umetnici i intelektualci učestvovali u kreiranju uslova za širenje mržnje i rata, a da političarima opet često nedostaje snage, sposobnosti i kvaliteta da bi napravili nešto više. „Možda je umetnost ipak nešto slobodnija, ona ima veći manevarski prostor i sposobnost šoka, a mislim da je za razumevanje onoga što se dogodilo i za razumevanje jedine istine potreban šok“.

„I danas živimo u kulturi rata“

Evropski poslanici i gost Evropskog parlamenta svoj šok i suze nisu mogli da sakriju posle priče mlade Srebreničanke koja je kao beba preživela masakr u Srebrenici. Njen otac i ujak nisu. Ona je kaže sahranila glavu i ruku – sve što je nađeno od njenog oca.

Austellung über Srebrenica in Brüssel

Okrugli sto u Evropskom parlamentu o Srebrenici

„Ono što se dešavalo u Drugom svetskom ratu i za šta se govorilo ’nikad više’, dogodilo se nažalost i u Srebrenici“, kaže bivši kosovski političar, a sada ponovo pisac i novinar Veton Suroi. „Sada je momenat da ljudi koji žive u društvima gde konflikt nije završen, shvate da je Srebrenica velika ljudska tragedija koja se ne sme ponoviti, o kojoj se moraju svi razjasniti i razumeti, o tome šta se tamo dešavalo, kako bi jednom i napokon celu tu tugu i tragediju inkorporirali u istoriju, a ne držali u svojim melanholijama.“

Suroi ocenjuje da i danas živimo u „kulturama rata“, a da se u trouglu BiH-Kosovo-Srbija rat nije ni završio. „On je ostao i nastavlja se u ratnim narativima kulture rata. Ona se mora pomeriti ka kulturi mira, koja mora doći zajedno sa promenom načina na koji razgovaramo o prošlosti, ali i kako projektujemo budućnost. Mora doći sa sporazumom mira između Kosova i Srbije, ali i u BiH. Bosne i Hercegovina godinama živi u Dejtonskom sporazumu koji nije sporazum mira, već sporazum koji je prekinuo rat, ali nje uspostavio mir i funkcionalnu državu“, kaže Suroi.

„Jezikom moramo poštovati Srebrenicu“

Svi slučajevi genocida kroz istoriju pokazuju da je u osnovi takve brutalnosti mogućnost lidera i naroda da demonizuju i dehumanizuju individue i zajednice samo zato što pripadaju drugom entitetu, religiji ili imaju drugu boju kože. „Genocid nikada nije spontan, on se priprema. A sve počinje rečima kojima se izdvajaju grupe koje su „manje ljudi“, rečima koje susede pretvaraju u neprijatelje“, poručila je potpredsednica Evropskog parlamenta Livia Jaroka otvarajući izložbu o Srebrenici u Briselu.

Da su reči te koje zloupotrebljene vode ka zločinu i mržnji, a kao istinite do katarze i pročišćenja od straha i sažaljenja, smatra beogradski dramaturg i osnivač Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević. „Mi treba da se sećamo i govorimo o Srebrenici, jer je zločin usađen u društva. I ako se o tome ne govori, ljudi nastavljaju da čine zločine na razne načine. Kada nemate svest o učinjenom zločinu, onda se u društvu razvija nasilje i to je kazna za neshvaćeni zločin“, kaže Borka Pavićević. Ona naglašava da je važno da uvek nalazimo novi jezik koji imenuje pojmove za nešto što je bitno, a ne da se služimo floskulama.

Austellung über Srebrenica in Brüssel

Slike sa izložbe..

„Jezikom moramo poštovati Srebrenicu, nedopustivi su eufemizmi. Vrlo često se u Srbiji kaže ’ono što se dogodilo’. Šta se dogodilo? Kako se to ’nešto događa’? I valjda smo bili deo toga što ima ime i prezime. Kad jednom počnete da upotrebljavate eufemizme i lažete, onda vi i u ostalim delovima života to isto činite. Zato je važno da smo precizni i smeli, da imenujemo i kažemo – genocid“, jasna je Borka Pavićević

„Niko iz rata nije izašao čist“

Da je Srebrenica ponovo moguća bilo gde u Evropi, bila je jedna od konstatacija koja nikoga od prisutnih u Evropskom parlamentu nije ostavila ravnodušnim. „Iza ugla može biti neka druga Srebrenica, bilo gde u Evropi, ili na njenim granicama“, kaže evropski poslanik iz redova slovenačkih parlamentaraca Ivo Vajgl. Za njega je Srebrenica jedinstvena tragedija i nešto neshvatljivo. Kao neko ko dolazi sa teritorije bivše Jugoslavije, Vajgl ocenjuje da je nepriznavanje zločina nešto što karakteriše i Srbiju i Hrvatsku, ali i samu BiH. „Niko iz rata nije izašao čist.“

Još jedno upozorenje došlo je od švedskog pisca i novinara Gorana Rozenberga koji je ocenio da je u današnjoj Evropi moguće zamisliti formiranje genocidne većine i da je potencijal za tako nešto veći kroz savremene sisteme propagande i lažne vesti koje je, kaže, lako upotrebiti protiv nekoga ili nečega.

„Važno je sećati se Srebrenice. Ali to sećanje mora da bude sećanje o sebi, pošto se i Srebrenica dogodila u društvima ne mnogi različitim od ovih u kojima danas živimo. Izazovi današnjice su da se sećamo ko smo, šta možemo da postanemo i šta treba da uradimo da to ne postanemo. I evropski projekat“, zaključuje Rozenberg, „treba da bude takva vrsta sećanja.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama