I dalje premalo žena u upravnim odborima nemačkih firmi

Primarni cilj poslovanja nekog preduzeća je – profit. A on po pravilu raste onda kada su žene zastupljene na više vodećih pozicija u kompaniji. To su potvrdile i brojne studije. U 2020. je konsultantska firma „Mekinsi“ pokazala da u preduzećima s izraženijim diverzitetom polova postoji i do 25 odsto veća verovatnoća da ona budu natprosečno profitabilna. I uprkos tome, na čelu nemačkih firmi i dalje su uglavnom muškarci.

-pročitajte još: Dinastije i dalje vode muškarci

Ipak, u ovoj godini zabeležen je napredak. Prema upravo predstavljenom izveštaju Fondacije Olbrajt, na dan 1. septembra 2021. godine u upravnim odborima 160 nemačkih kompanija čije su deonice izlistane na najvažnijim berzanskim indeksima, DAX, MDAX i SDAX, bilo je zaposleno 603 muškaraca i 93 žene. To je 25 žena više nego prošle godine i to je najveći porast broja žena zastupljenih u upravama nemačkih berzanskih preduzeća u okviru jedne godine. No, ono što na prvi pogled zvuči dobro, u stvarnosti i nije baš tako sjajno. U više od 50 odsto firmi čijim se vrednosnim papirima trguje na berzama uopšte nema nijedne jedine žene u upravi.

„Boli me to razbacivanje resursima, odnosno kada dobro obrazovane žene ne mogu na isti način da oblikuju našu privredu i naše društvo, kao i muškarci“, kaže Sven Hagštremer, osnivač Fondacije Olbrajt. „To je nešto što mi sebi ne možemo da dozvolimo, s obzirom na nestašicu stručne radne snage, odnosno starenja našeg društva.“

Ako broj žena u upravama vodećih nemačkih preduzeća nastavi da raste tempom koji je zabeležen u proteklih pet godina, to bi značilo da će tek za 26 godina u Nemačkoj u upravnim odborima biti podjednak broj žena i muškaraca. A ako se ipak nastavi stopom koja je zabeležena u proteklih 12 meseci, taj cilj bi mogao da se ostvari za 11 godina.

Pozitivan razvoj, ali…

„Uočavamo pozitivan razvoj, ali, da budemo skroz jasni, to nije ni izbliza dovoljno“, tvrde Vibke Ankersen i Kristijan Berg, direktori Fondacije Olbrajt. Oni napominju da povećanje zastupljenosti žena nije bezbolan proces, jer „više žena istovremeno znači i manje muškaraca na čelu firmi“. Za to je, napominju, potrebno i više hrabrosti.

Prilikom popunjavanja mesta u upravnim odborima često se uočava da su članovi uprave vrlo slični jedni drugima, bez obzira da li se radi o starosti, poreklu, polu ili stepenu obrazovanja. Na kraju to znači da na sam vrh pomenutih 16 firmi po pravilu dolaze uglavnom muškarci, i to ekonomski stručnjaci sa zapada Nemačke, stari oko 55 godina. Najčešće ime u upravama istraženih kompanija u septembru je bilo: Tomas.

To ne znači da je put do vrha otežan samo ženama – to važi i za ljude koji su obrazovanje stekli na istoku Nemačke. Samo dva odsto sadašnjih članova upravnih odbora u Nemačkoj obrazovano je na istoku, što je ipak mali porast u odnosu na prošlu godinu (1%).

SAD kao uzor

U drugim zemljama očigledno su nešto hrabriji po pitanju kadrovske politike. Sjedinjene Američke Države su uzor po pitanju ravnopravnosti u menadžmentu. Kada se uzme 30 vodećih tvrtki čije su deonice izlistane na najvažnijim berzanskim indeksima, može se uočiti da i u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Francuskoj ima više žena na vodećim pozicijama nego u Nemačkoj. U te četiri države već odavno je standard da se u upravni odbor imenuje najmanje dve žene. Čak 97 odsto američkih i 83 odsto velikih francuskih kompanija ima više žena u upravama, a u Nemačkoj je to u ovom trenutku slučaj samo u 23 odsto najvećih firmi izlistanih na berzi.

Među 30 najvećih preduzeća u SAD čijim se deonicama trguje na indeksu Dau Džons, u svakoj upravi ima žena, a u Nemačkoj još uvek u DAX-u postoje četiri firme čije su uprave kompletno muške. Samo Dojče telekom i Dajmler – dakle samo dve od 30 najvećih DAX-firmi – imaju udeo žena u upravi od 38 odsto. To je blizu onoga što se naziva ravnomernom zastupljenošću polova, a to se postiže u trenutku kada udeo podzastupljenih dosegne granicu od 40 odsto. Od 160 istraženih nemačkih kompanija, samo u njih pet udeo žena iznosi 40 odsto ili više (Bilfinger, Dermapharm, Hornbach Holding, LPKF Laser & Electronics i Pfeiffer Vacuum).

Zakonska regulativa

Pritom bi trebalo podsetiti da su se nemačka preduzeća još pre 20 godina obavezala da će povećati udeo žena na vodećim pozicijama. Nemačka vlada je 2016. uvela „žensku kvotu“ za nadzorne odbore velikih brezanskih firmi. Za preduzeća određene veličine (po pravilu za ona koja zapošljavaju više od 2.000 ljudi) važi pravilo da na najmanje 30 odsto mesta u nadzornim odborima moraju da budu imenovane žene.

Osim toga, od avgusta 2021. na snagu je stupilo pravilo i o „ženskoj kvoti“ za neke druge menadžerske pozicije. U upravama firmi čije su deonice izlistane na barzama (i preduzećima u kojima je u nadzornim odborima zastupljen podjednak broj zaposlenih i predstavnika vlasnika) koje broje više od troje članova, najmanje jedan član mora da bude – članica. Za preduzeća u kojima je većinski vlasnik država, važe još stroža pravila.

Firme čijim se vrednosnim papirima trguje na berzama zakonski su obavezane i na objavljivanje ciljeva vezanih za rast udela žena na vodećim pozicijama. One naravno mogu da objave i da im je cilj „nula“, a to bi značilo da iz nekog razloga ne žele (ili ne mogu) da imaju žene u upravi. U ovom trenutku takvih preduzeća je 37, prošle godine ih je bilo 55.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu