Humanitarna pomoć: Da li bogati isto tretiraju crnce i belce? | Politika | DW | 24.04.2022

Upoznajte novu internet-stranicu DW

Pogledajte beta verziju dw.com. Nismo još gotovi! Vaše mišljenje nam može pomoći da se poboljšamo.

  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

humanitarna pomoć

Humanitarna pomoć: Da li bogati isto tretiraju crnce i belce?

Stručnjaci za humanitarnu pomoć su zabrinuti: ogromna solidarnost sa Ukrajinom mogla bi negativno da utiče na druge krize u svetu, jer se izdvaja manje novca nego ranije.

Jemen Hilfe Katastrophenhilfe Flüchtlinge Flucht

Žena nosi humanitarnu pomoć iz Nemačke, Jemen 2020.

Šef Svetske zdravstvene organizacije pokrenuo je debatu o tome kako međunarodna zajednica različito tretira krize širom sveta.

„Ne znam da li svet zaista pridaje jednaku pažnju životima crnaca i belaca", rekao je Tedros Adanom Gebrejesus prošle sedmice na konferenciji za novinare u Ženevi.

Ne osporavajući koliko je važno posvetiti pažnju ratu u Ukrajini, istakao je kako se „ni delić" takve pažnje ne pridaje Tigraju, Jemenu, Avganistanu ili Siriji.

Njegovu zabrinutost dele i drugi stručnjaci koji se bave humanitarnom pomoći i smatraju da bi odliv finasijskih i drugih resursa Ukrajini mogao da naškodi zemljama u drugim delovima sveta - koje su takođe u krizi.

„Ne umanjuje se cena ljudskih života i danak koji je uzeo rat u Ukrajini, ali količina resursa i pažnje koja se usmerava prema Ukrajini nije ista kao prema drugim krizama poput one u Jemenu ili gladi koja pogađa zemlje na Rogu Afrike", rekao je za DW Džeroen Kvakenbos, viši savetnik za humanitarnu pomoć u Oxfamu i dodao:

„Razumljivo je da mnoge evropske zemlje reaguju na rat u Ukrajini na način na koji reaguju. To je rat u neposrednoj blizini i one vide njegov direktan uticaj. Ali problem je u tome što to košta ljudskih života u drugim krizama, koje se šire".

Infografik Länder-Vergleich Spenden UN GHO EN

U milionima dolara: tražena i dobijena suma

Nagli pad humanitarne pomoći drugim zemljama

Nakon što su talibani prošle godine preuzeli kontrolu, Avganistanu su uvedene sankcije i ukinuta humanitarna pomoć, što je dovelo do ozbiljne nestašice hrane. Građanski ratovi koji se vode u Jemenu, Etiopiji i Mijanmaru takođe su izazvali akutnu nestašicu hrane i raselili milione tokom proteklih godina.

Otkako je krajem februara Rusija napala Ukrajinu, sve je veći jaz između sredstava potrebnih za odgovor na ove krize i stvarno prikupljenog iznosa.

Äthiopien Jinka | Rotes Kreuz hilft Vertriebenen

Etiopija - pomoć raseljenima, 19.04.2022.

Prema navodima Ureda UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), hitni poziv UN za humanitarnu pomoć Ukrajini 2022. već je rezultirao prikupljanjem 68,2 odsto od zacrtanog cilja u visini od 1,14 milijardi dolara.

A Jemen je dobio samo 2,1 odsto od sredstava koje su UN odredile kao neophodne kao humanitarni odgovor na krizu u ovoj zemlji, a Avganistan 13,5 odsto. Prošle godine, pre rata u Ukrajini, za Jemen je izdvojeno i finansirano 61,5 odsto humantiarne pomoći iz plana UN, dok je u Avganistanu ispunjeno 104,4 odsto planiranih potreba za finansiranjem.

SAD, Nemačka, Velika Britanija, Japan i druge zemlje EU kao što su Danska i Švedska su glavni finansijeri Ureda UN za koordinaciju humanitarne pomoći (OCHA).

Kvakenbos iz Oxfama ističe da je situacija u Ukrajini dovela do toga da neke evropske zemlje sada „preusmerevaju sredstva iz drugih projekata humanitarne pomoći prema Ukrajini."

Međutim, na konferenciji za novinare u Ženevi prošlog meseca, Juta Urpilainen, poverenica EU za međunarodna partnerstva, insistirala je na tvrdnji „da EU nije zaboravila ostatak sveta".

Ukraine humanitäre Hilfe

Marijupolj, centar za distribuciju humanitarne pomoći, 15.04.2022.

Koji faktori utiču na budžete za pomoć?

I dok zemlje početkom godine određuju svoja izdvajanja za humanitarnu pomoć u svetlu mogućih katastrofa, Kvakenbos pojašnjava da u tome ključnu ulogu imaju različiti interesi.

„Imate postojeće međunarodne obaveze - većina bogatih zemalja u svetu rekla da će donirati 0,7 odsto svog bruto društvenog proizvoda za razvoj. Imate stare postkolonijalne veze. Imate spoljnopolitička očekivanja, a onda imate stvarne potrebe. Svi ti faktori kreiraju razvojnu politiku", rekao on za DW i istakao kako „medijski izveštaji takođe diktiraju kako svet reaguje na krize".

Afghanistan humanitäre Hilfe

Kabul - ljudi čekaju na raspodelu pomoći iz Kine

Važna uloga medija

Prema pisanju časopisa Journal of International Humanitarian Action za 2021. mediji imaju značajnu ulogu u određivanju napora u pružanju humanitarne pomoći. U izveštaju, koji ispituje učinke medijskog izveštavanja o izbegličkoj krizi Rohinđa iz Mijanmara, navodi se kako izveštavanje između 2010. i 2020. nije bilo dovoljno snažno da uzburka svet i natera svetske lidere da nametnu sankcije odgovornima kako bi se zaustavilo nasilje.

Kvakenbos je primetio kako je medijsko izveštavanje o ruskoj invaziji na Ukrajinu privuklo pažnju sveta i podstaklo kampanje finansiranja kao I da su građani čirom sveta pokrenuli akcije donacija za podršku Ukrajini.

Eksperti za humanitarnu pomoć u Jemenu smatraju da medijsko izveštavanje o ovoj zemlji ne daje potpunu sliku krize kao izveštavanje o Ukrajini, što onda utiče na humanitarnu pomoć.

Jemen Hilfe Katastrophenhilfe Flüchtlinge Flucht

Jemen, raspodela pomoći, 17.09.2020.

Majsa Šuja Aldin, saradnica Sana centra, rekla je za DW kako Huti, koji se od 2004. bore protiv većinske sunitske vlade u Jemenu i koji su 2014. preuzeli kontrolu nad glavnim gradom zemlje, odlučuju o tome kako će se pomoć distribuirati u zemlji.

„Znam porodice u Jemenu čiju decu regrutuju Huti i koje za to dobijaju dobar deo humanitarne pomoći. Ali oni koji ne šalju svoju decu na regrutaciju ili nemaju decu, ne dobijaju pomoć. To je nešto o čemu ne možete naći dovoljno informacija u medijima".

Rešenja za pomoć nedovoljno finansiranim kriznim zemljama

Kvakenbos smatra da bi način na koji se definišu partnerstva među zemljama mogao promeni situaciju:

„U Evropskoj uniji godina je počela tako što je na samitu EU-Afrička unija zatraženo da finansiranje humanitarnih potreba u Africi bude prioritet. Rat u Ukrajini promenio je taj plan. Ukrajina kao zemlja na evropskom tlu kojoj je potrebna pomoć, sada se tretira drugačije. S Afrikom je EU, po sopstvenim navodima, prešla s razvojne pomoći na partnerstvo. Ali to je nonsens. Dok god imate jednu stranu koja ima novac i drugu stranu koja traži novac, uvek će postojati neravnopravno partnerstvo", kaže Kvakenbos.

„U sektoru humanitarne pomoći sada počinjemo da razmišljamo o tome na koji način bismo mogli da dođemo do toga da zemlja partner sama preuzme poslove u sferi razvoja i finansija i da to sve bude u okviru regulative - kako dekolonizovati razvojnu saradnju prelaskom s ideje dobročinstva na koncept pravednosti", kaže ovaj saradnik Oxfama.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.