Huligani protiv salafista

Korina podiže ruku s ispruženim srednjim prstom, tako da to svako može da vidi. Ona samo ćuti i nemo gleda kako nekoliko metara od nje prolazi u crno obučena gomila ljudi sa nemačkim zastavama. Viču: „Mi smo Nemci!“. Ta devojka oko svog vrata ima palestinsku maramu, a na ruci nalepnicu „Ne nacizmu“.

Ne znam da li hrabra ili nesmotrena, kada stoji tako sama i provocira. „Huligani nisu isto što i nacisti“, kaže jedan 18-godišnjak, „Ali i oni su ovde“. Kada kaže „oni“, misli na huligane sa fudbalskih stadiona koji su prepoznatljivi desničari i na one koji Nemačku žele da spasu od „svetog rata“ i zbog toga su, kaže, došli u Keln. Upravo jedan od njih stao je pored devojke i pita: „Ti si onda za salafiste?“

O salafistima znaju „dovoljno“

Tenzija polako raste. Kako sve više ljudi dolazi na trg iza glavne železničke stanice u Kelnu, tako stižu i upozorenja preko megafona. „Ne dajte intervju medijima“, bilo je jedno od najvažnijih. Tokom čitavog dana moglo se čuti kako demonstranti uzvikuju: „lažljiva štampa“.

Ali neki su i pored upozorenja ipak govorili, kao na primer Tomas. Glava mu je obrijana, nosi naočare i otvoreno govori da je on nemački nacionalista i huligan, ali ne i desničar. Za marš je saznao preko „Fejsbuka“. Zabrinut je za svoju porodicu i za svoju zemlju. Zbog toga je došao na demonstracije. „Ono što se danas događa u Francuskoj i Belgiji, samo je početak“, kaže Tomas. Njegov prijatelj Mihael potvrdno klima glavom. „Nama u Nemačkoj ne daju da dignemo glavu. Mi stalno moramo da se saginjemo.“ A na pitanje šta znaju o salafistima sledi odgovor: „Dovoljno!“

Tomas i Mihael upoznali su se na stadionu. Mihael je član jedne grupe huligana koja ne voli to što u poslednje vreme na stadionima ima sve više levičara. Međutim, kaže da on i njegovi drugovi nisu desni ekstremisti. Kao dokaz dovodi jednog Turčina i jednog Libanca koji su takođe članovi grupe.

Huligani kao heroji

Šarlote i Barbara na prvi pogled uopšte ne izgledaju kao da spadaju među ljude koji su na tom protestu – dve starije dame među istetoviranim i nabildovanim mladićima. „Oni su samo huligani“, odgovara Šarlote na pitanje da li zna s kim demonstrira. „Oni će da zaštite našu zemlju.“ Šarlote je rođena u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj gde je preživela zatvor i diktaturu. Odnedavno živi u Italiji jer kaže da je u Nemačkoj ništa više ne drži. Ovde su, dodaje, već i deca infiltrirana u islam. „A ovo je hrišćanska zemlja, i muslimani moraju da se ravnaju prema nama.“

Njena prijateljica Barbara poreklom je iz Sjedinjenih Država. Ona tvrdi da huligane tamo gledaju kao heroje. Za ovu priliku došla je specijalno iz Minhena, gde danas živi. „Ja sam danas ovde zbog budućnosti mojih unuka.“

Kada se masa u jednom trenutku pokrenula, tu su se našli i Diter i Kristijan. Njih dvojica, jedan građevinski, a drugi radnik u gradskoj čistoći, preselili su se iz Tiringije u gradić Troisdorf blizu Kelna. Ne kriju da nisu tu samo zbog toga što ne prihvataju salafiste – oni su tu da protestuju protiv stranaca. „Oni uživaju, a nemački penzioneri moraju da skupljaju flaše da bi preživeli“, kaže Kristijan. Danas u Nemačkoj zaista ima mnogo onih koji skupljaju flaše, ali većinom su to mladi useljenici. Ali Diter naglašava: „Naši očevi nisu tako gradili našu zemlju.“

Lete flaše i petarde

U jednom trenutku situacija postaje neprijatna. Najmanje tri petarde su pukle u našoj neposrednoj blizini, što je bio nekakav „pozdrav za pripadnike medija“. Na sve strane namrgođeni ljudi snimaju video-kamerama i fotografišu. Mnogi su odjednom navukli maske preko lica, a drugi obmotali šalove. Na njih kreću vodeni topovi i oklopna vozila. Neki beže u sporedne ulice, ali ih policija potiskuje natrag.

Odjednom su svuda okolo mogle da se vide uniforme. Situacija je eksalirala. Jedan od demonstaranta kasnije je ispričao da su „kontra-demonstranti“ bacali kamenje i provocirali. Onda u akciju kreću vodeni topovi. Jedna devojka stoji iz ugla, a njena prijateljica je poziva: „Idemo odavde.“ Neposredno nakon toga policija saopštava da je okupljanje završeno. Međutim, mnogi se s tim ne slažu. U obližnjem parku dolazi do tuče. Odjednom – muškarac leži na zemlji, a drugi, pod vidnim dejstvom alkohola, zahvaljuje Nemačkoj na „državnom nasilju“.

Od oko 5.000 okupljenih na kraju ih nije ostalo mnogo. Na trgu Breslauerplac iza železničke stanice ostala je još nekolicina njih koja provocira. Goli do pojasa, skandiraju su ispred jednog policijskog vozila: „Ura, ura, Nemci su ovde!“ Jedan minibus snaga bezbjednosti je prevrnut. Demonstrant s kosom na razdeljak sve to razočarano posmatra. „Prešao sam 600 kilometara nizašta!“ Očekivao je da će situacija da eskalira. ali, kaže, „ne toliko“. Nakon svega, pred kioskom u unutrašnjosti železničke stanice formira se dugačak red. Tu je i jedan muškarac obrijane glave na čijoj kapuljači piše: „Hoolizei. Anti Sharia Team“ – što bi u slobodnom prevodu bilo „huliganska policija – jedinice protiv šerijata“.