Hrvatski ili antihrvatski projekat? | Evropa | DW | 28.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatski ili antihrvatski projekat?

I nakon 22 godine od osnivanja Hrvatske Republike Herceg-Bosna, odgovori na pitanje da je li to bio ispravan ili pogrešan politički put tadašnjeg hrvatskog političkog rukovodstva, dijametralno su suprotni.

Oko Herceg-Bosne i danas se često „lome koplja“ – ne samo između Bošnjaka i Srba s jedne i Hrvata s druge strane, već i između samih Hrvata. Činjenica je da je više od 350.000 Hrvata van njenih granica u poslednjem ratu izbeglo, da je skoro celokupno njeno rukovodstvo optuženo i nepravosnažno osuđeno pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu, a Herceg-Bosni stavlja se na teret i teška stigma: udruženi zločinački poduhvat i progon nehrvata s njenog područja.

Herceg-Bosne danas zvanično nema, ali je i danas vrlo živa u hrvatskom političkom vokabularu, naročito tokom predizbornih kampanja.

Predlog međunarodne zajednice

Vladimir Šoljić, predsednik udruženja Glavnog veća Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna (HZHB) i nekadašnji ministar odbrane Hrvatske Republike Herceg-Bosne (HRHB), tvrdi da Herceg-Bosna nije bila „hrvatski izum“, da je ona bila nužnost u odbrani Hrvata od agresije i predlog međunarodne administracije. „Srbi su to uradili s tzv. srpskim autonomnim oblastima (SAO), a Bošnjaci preko muslimanskih nacionalnih veća i Patriotske lige koja je bila vojno krilo SDA. Prihvaeanjem predloga međunarodne zajednice da se BiH uredi kao unija tri republike, HZHB je donela odluku o osnivanju HRHB“, kaže Šoljić za DW.

Haager Tribunal Urteil Kroaten aus Bosnien und Herzegowina 29.05.2013

Nakon presude u Haaškom sudu čelnicima Herceg-Bosne

Za suprotna mišljenja Šoljić kaže: „To su oni koji Hrvate ne žele da vide ravnopravne. Ta namera umotana je u 'demokratsku formu' tzv. građanske u suštini velikobošnjačke opcije. Čim Hrvati iskažu zahtev za jednakopravnost, protivnici jednakopravnosti to predstave kao dalju podelu BiH i stvaranje trećeg entiteta“, zaključuje Šoljić.

Zubak: Bilo je zastranjivanja

I Krešimir Zubak, nekada predsednik i ministar HRHB, kao i prvi predsednik Federacije BiH i prvi hrvatski član Predsedništva BiH, smatra da je Herceg-Bosna bila garancija za opstanak Hrvata na području BiH.

„Hrvati nisu imali garancije za razvoj političkog subjektiviteta u BiH jer im to nisu garantovale tadašnje institucije i bilo je neophodno da se samoorganizujemo u Herceg-Bosnu. Bilo je i zastranjivanja u funkcionisanju zbog kojih su neki odgovarali, ali to ne dovodi u pitanje potrebu za njenim formiranjem“, kaže Zubak za DW, zaključujući da je Herceg-Bosna sačuvala integritet i subjektivitet Hrvata i bila u funkciji očuvanja BiH od podele.

On podseća i da Bošnjaci nisu gajili prevelike nade kada je reč o tadašnjim državnim institucijama i da su se organizovali u Patriotskoj ligi, vojno-političkoj organizaciji koja i sada postoji.

Gefangenenlager Dretelj Mostar

U logoru Dretelj su tokom vladavine Herceg-Bosne mučene i ubijane stotine Srbe i Bošnjaka

Lovrenović: Antihrvatski projekat

No, istoričar iz BiH Dubravko Lovrenović ne deli Šoljićevo i Zubakovo mišljenje i za Herceg-Bosnu kaže da je „tvorevina“ koja nije donela ništa pozitivno. „Ne bi trebalo zaboraviti da je jedan od političkih ciljeva Hrvatske Republike Herceg-Bosne bilo priključenje određenih delova BiH Republici Hrvatskoj“, zaključuje Lovrenović za DW. On ocenjuje da se projekat Herceg-Bosne pokazao kao antihrvatski i najveći promašaj u novijoj istoriji Hrvata.

„Za Herceg-Bosnu veže se i jedan od najvećih istorijskih egzodusa hrvatskog stanovništva. Nažalost, bojim se da danas u hrvatskom političkom establišmentu u BiH, uključujući i Katoličku crkvu, nema ni minimuma kritičke svesti koji bi o tome progovorio kritički i stvari barem pokušao da usmeri u drugom pravcu, zaključuje Lovrenović.

Suočavanje s činjenicama

Stjepan Kljujić, ratni član Predsedništva BiH i bivši predsednik stranke HDZ BiH, kaže da je stvaranje Herceg-Bosne bio veliki propust hrvatske politike. On tvrdi da je postojala alternativa.

„Na Predsedništvu je usvojeno ime Oružane snage BiH, u kojem je, pored Teritorijalne obrane, kasnije Armije BiH, trebalo da se uključi HVO i HOS. Mi smo stvorili front za odbranu BiH, a to znači i Hrvatske. Ali, predsednik Tuđman je imao fiks-ideju o podeli BiH, Srbi su stvaranjem SAO Krajine počeli razaranje BiH, a hercegovačka struja koja nije bila službena u rukovodstvu HDZ-a BiH, samoinicijativno je napravila Herceg-Bosnu, tobože u cilju zaštite hrvatskog naroda. Nije trebalo biti vidovit i zaključiti da je to bio podsticaj srpskoj politici u disoluciji BiH kao države“, kaže Kljujić za DW.

On zaključuje da su Hrvati u BiH time ostali bez svojih velikih ekonomskih, političkih i kulturnih potencijala van njenih granica – u Sarajevu, Tuzli, Zenici, Bihaću i Banjaluci – ali i demantuje da je stvaranju Herceg-Bosne prethodila podrška međunarodne administracije.

Bosnien Mostar Tourismus

Snage HVO su 9. novembra 1993. srušile Stari most u Mostaru

„Vaclav Havel govorio mi je zar nismo mogli uveriti Tuđmana da je pružanjem ruke Miloševiću amnestirao Srbiju kao agresora. Najveća nesreće hrvatskog naroda bio je dogovor u Karađorđevu, zatim sukob s Muslimanima i na kraju u tom sukobu brutalna stvar – rušenje Starog mosta koje će ostaviti trajnu sramotu na hrvatskom narodu“, smatra Kljujić. Njegov zaključak je: suočavanje s činjenicama.

„Lako je bilo sedeti u Grudama, jesti prstace, piti vino i ratovati s tuđom decom. Mora se priznati da su na čelu Herceg-Bosne bili politički patuljci, mnogi ucenjeni. Zato smo danas gubitnici, iako smo dobili referendum, bili žrtve i dali najveći doprinos obrani BiH. Moramo se suočiti s tim činjenicama.“

No, kako se čini, na suočavanje s činjenicama malo ko je spreman.