Hrvatska: Zaštita prirode baš ako mora | Mozaik | DW | 01.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Hrvatska: Zaštita prirode baš ako mora

Hrvatski ministar zaštite životne Zmajlović hvali rezultate ostvarene u njegovom mandatu, no ekološki aktivisti upozoravaju na nerešene probleme kao što su Plomin C, eksploatacija nafte na Jadranu i zbrinjavanje otpada.

Ministarstvo zaštite životne sredine i prirode Hrvatske potvrdilo je početkom sedmice vest da se obustavlja priprema gradnje hidroelektrane Ombla kraj Dubrovnika, a zbog ekološkog rizika i neisplativosti projekta. Informacija je snažno odjeknula u javnosti, naročito u njenom delu koji se žestoko protivio tom planu Hrvatske elektroprivrede. No zatim se na temu Omble i druga osetljiva pitanja iz istog područja nadovezalo više kritičkih osvrta prema politici aktuelne vlade i nadležnog ministra Mihaela Zmajlovića. Pri tom je vrlo primetan bio istup opozicione stranke OraH, na čelu s prethodnom ministarkom zaštite životne sredine Mirelom Holi, u ono doba članicom SDP-a.

Ne želeći da otvaramo dodatni prostor za međustranačke rasprave, za mišljenje smo se obratili predsedniku Zelene akcije Bernardu Ivčiću. Ta organizacija najintenzivnije prati prilike u području zaštite prirode u Hrvatskoj, kao i rad samog nadležnog Ministarstva. Ivčić se stoga osvrnuo na konkretne momente iz pripadajuće problematike, a ponajpre na otkazivanje projekta HE Ombla. On međutim smatra da Zmajlović nije ni imao drugog izbora doli konačne zabrane gradnje, no da bi je svejedno dopustio u slučaju da je imao i najmanju mogućnost za takvu odluku: „Sve činjenice na osnovu kojih je sada zabranio projekat bile su poznate godinama ranije, a ministar je svejedno čekao.“

Ministrovo DA ugrožavanju Jadrana

Kao i s mnogim drugim vladinim potezima poslednjih meseci, i ovaj se u delu javnosti tumači kao deo marketinške popustljivosti vlasti prema javnom interesu – dakako u svrhu kampanje za predstojeće parlamentarne izbore. „Ministar danas pri tom uopšte ne spominje“, nastavlja Ivčić, „da se za Omblu više ionako nije moglo naći novca, jer je Evropska banka za obnovu i razvoj odustala od kreditiranja upravo zbog ekoloških dubioza projekta.“ Predsednik Zelene akcije drži povrh svega da bi Zmajlović trebalo doslednost u istoj problematici da dokaže drukčijim odnosom prema projektu termoelektrane Plomin C za koju je izdao veoma diskutabilne dozvole nedugo po stupanju na funkciju.

Sledeća velika zamerka aktivista na račun ministra i općenito vladine politike tiče se pitanja istraživanja i eksploatacije nafte i gasa na Jadranu. Reč je o vladinom planu mogućeg širenja na nezahvaćene delove jadranskog podmorja, budući da su postojeće bušotine koncentrisane na severnom delu hrvatskih voda. „Čak i Svetska banka prihvata zaključak da bi 80 odsto poznatih zaliha nafte moralo ostati pod zemljom ukoliko ne želimo globalni porast temperature za katastrofalna dva stepena Celzijusa, a Svetsku banku baš i ne možemo nazvati organizacijom za zaštitu životne sredine, naprotiv. A ministar Mihael Zmajlović iz Hrvatske, članice EU, otvoreno zagovara istraživanje i crpljenje novih nalazišta“, reči su Bernarda Ivčića. Zanimljivo je da je upravo objavljena vest o povlačenju dvaju stranih kompanija iz tog posla u Hrvatskoj, što se pripisuje uspešnom pritisku nevladinih organizacija.

Upitno upravljanje otpadom

Naposletku, veliko otvoreno pitanje ostaje politika upravljanja otpadom, na šta se najpre odnosio i rečeni prigovor ORaH-a. S te i drugih strana, ukratko, Ministarstvu se zamera zanemarivanje građanskog razvrstavanja i organizovanog prikupljanja te reciklaže otpada, dok se forsiraju peći za paljenje i centri za upravljanje otpadom. Takvi objekti navodno zatvaraju perspektivu odvajanja raznih vrsta komunalnog otpada, a spominje se i sumnja u pogodovanje ministra Zmajlovića određenim interesnim krugovima u unosnom biznisu prikupljanja otpada. S tim se u vezu dovode i problemi oko ilegalnih deponija na kojima završava veliki deo raznih štetnih materija.

Ministru smo takođe uputili nekoliko pitanja o pomenutim temama ali nismo dobili odgovore do zaključenja ovog članka. Prenećemo stoga neke naglaske iz njegovog intervjua za Jutarnji.hr, objavljen 26. jula. „Stav je ove vlade da zaštita okoline i privredni razvoj mogu ići zajedno, i to smo u ove tri godine dokazali. Kad to nije moguće, ako neki zahvat nije moguć bez trajnog oštećenja za životnu sredinu, onda se ne sme realizovati“, rekao je Zmajlović o projektu HE Ombla, a slično je dodao i za istraživanje Jadrana. Što se pak tiče otpada, izjavio je: „Upravljanje otpadom zatekli smo u apsolutnom neredu i haosu“, e da bi zatim izneo podatke o značajnim uspesima u njegovu mandatu. Ministrov osvrt na zatečeno stanje se inače, prema svemu rečenom, odnosi na prethodnu, HDZ-ovu vladu, kao i na Zmajlovićevu prethodnicu, naprasno smenjenu Mirelu Holi.