Hrvatska: Suočiti se sa uzrocima, ne samo sa posledicama | Politika | DW | 23.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Hrvatska: Suočiti se sa uzrocima, ne samo sa posledicama

Društva koja ubice tretiraju kao heroje imaju ozbiljne probleme – piše u autorskom tekstu za DW novinar Nenad Pejić. Povod: podrška dela javnosti trostrukom ubici iz Splita.

Dvadesetpetogodišnji Filip Zavadlav se nije žurio kada je krenuo ka centru Splita. Sat je pokazivao tri poslepodne. Nosio je crnu kožnu jaknu i crne pantalone. Upravo je potrošio i poslednju ušteđevinu, platio je stanarinu i kupio kalašnjikov.

Držao ga je u levoj ruci i delovao veoma opušteno. Pet preprodavaca droge bili su njegov cilj. Brzo je pronašao trojicu na motociklu, ispalio rafal od 36 metaka i likvidirao ih. Ostala su još dvojica. Ali Filip Zavadlav nije mogao da ih locira.

Ipak, njegova misija je bar delimično bila izvršena. Bacio je oružje, promenio odeću kod kuće. Bilo je već oko šest popodne. Policija ga je pronašla u obližnjem kafiću gde je pijuckao kafu sa ocem i bratom. Sve se to dogodilo u subotu 11. januara 2020. godine.

Masovna pucnjava u centru grada bilo koje zemlje na svetu bila bi samo vest. Možda u crnim hronikama. Ali ne u Splitu i ne u ovom slučaju.

Dokazi nepoverenja

Više od 20.000 građana priključilo se grupi na Fejsbuku koja brani ubicu. Angažovali su jednog od najboljih advokata i najavili protest za četvrtak, 23. januara. Gradom su se proširili plakati na kojima je bila jednostavna poruka: „Filip-heroj. Smrt preprodavacima droge!“ Javnost je ubistva tumačila kao osvetu. Bilo je to situacija ili-ili – „ili ja ili oni“, rekao je svom stanodavcu.

U Hrvatskoj je rašireno nepoverenje prema sudskom sistemu. Dokazi neefikasnosti i nepravde vidljivi su gotovo svakog dana. Najpoznatiji je slučaj bivšeg premijera Ive Sanadera kojem se sudi u tri sudska procesa – već deset godina. U 2016. godini hrvatska vlada je poslala sedam vojnih aviona MIG-21 u Ukrajinu na servis i popravku, te potpisala ugovor o kupovini još dodatnih pet. Kada su se avioni vratili, dokumentacija se nije slagala sa realnošću i samo tri aviona su bila spremna za upotrebu.

Aktuelni gradonačelnik Zagreba Milan Bandić, uhapšen je 2014. godine pod sumnjom za malverzacije. Šest meseci kasnije, Zagrebački sud doneo je odluku da Bandića pusti iz zatvora dok čeka suđenje. Posledica je bila – Bandić se vratio na funkciju gradonačelnika.

Biznismen Tomislav Horvatinčić je 2011. godine prouzrokovao smrt dvojice stranih državljana kada se njegov gliser sudario s jedrilicom. Sudovi su doneli tri odluke, sve tri da je Horvatinčić kriv – ali on se još uvek šeta Zagrebom i uživa u slobodi.

Iste godine, 2011, hrvatska agencija za borbu protiv droge, u saradnji sa srodnom agencijom SAD pratila je i otkrila grupu preprodavaca droge sa 300 kilograma kokaina. Kriminalci su pristali na saradnju sa agencijom i svaki je završio sa zatvorskom kaznom od samo dve i po godine.

U julu 2017. godine jedan uhapšeni preprodavac droge ostao je na slobodi, jer je presuda glasila 11 meseci obaveznog društveno-korisnog rada. Sledeće, 2018. godine, bračni par uhapšen jer je kod njih pronađeno kilogram i po kokaina. Dobili su zatvorsku kaznu od sedam meseci.

Privilegije koje obični građani nemaju

U Splitu, gradu u kojem je Filip Zavadlav likvidirao trojicu preprodavaca droge, policija godišnje sudskim organima prijavi 180 dilera. Svi pokušaji da se grad reši te pošasti se do sada su se pokazali kao neuspešni.

Pored svega toga, još mnogi primeri svedoče da sudski organi drugačije tretiraju obične građane od onih „uticajnih“. Na primer: Ivan Tudurić, predsednika Županijskog suda u Zagrebu i vršioca dužnosti predsednika Visokog krivičnog suda Hrvatske, registrovala je saobraćajna policija zbog ozbiljnog prekršaja prekoračenja brzine. Nadležni sud mu je poslao četiri sudska poziva, ali on se još nije pojavio. Nema ni potrebe naglašavati da tu vrstu privilegije obični građani nemaju.

Prošle godine, jedna policajka je prijavila kolegu policajca za seksualno napastvovanje tokom noćne smene. Sud je odbio da preuzme slučaj, jer se dogodio „samo jedanput“. Gospodin Dragutin Pocrnić proveo je u zatvoru 152 dana pod optužbom da je bio deo grupe koja se bavila prostitucijom sa maloletnicima. A sud ga je oslobodio i odredio odštetu od 4.000 evra. Politički lider vladajućeg HDZ Miljan Brkić, dobio je sudsku odštetu od 6.000 evra, jer je objavljen tekst koji ga je bez dokaza, dakle lažno, optužio za nečasne radnje.

Teško je verovati u sudski sistem koji je spor i tako blag prema kriminalcima visokog profila. Andrej Plenković, premijer Hrvatske, u intervjuu francuskim medijima prošle nedelje rekao je da bi Hrvatska trebalo da uloži više truda u borbi protiv korupcije. Premijer obavlja tu dužnost već više od tri godine i rezultati te borbe još nisu vidljivi.

Predsednica države, Kolinda Grabar Kitarović, na konferenciji za novinare jednom rekla da korupcija u Hrvatskoj počinje u osnovnoj školi kada se deca koja varaju na testovima slave kao „heroji“. Ona je bila na dužnosti predsednice pet godina i nema uspešnih rezultata u borbi protiv korupcije. Osim toga, ostala je povezana s mnogim ljudima koji su suočeni sa sudskim procesima o korupciji. Jedan od njih je i gradonačelnik Zagreba.

Portal koji ocjenjuje korupciju u pojedinim zemljama i služi kao vodič biznismenima (Business anti-corruption portal) procenjuje da u Hrvatskoj postoji visok rizik da se biznismeni susretnu sa korupcijom u sudskom sistemu. Kao najozbiljniji izazovi definišu se političko pokroviteljstvo, neefikasna birokratija, korupcija u sudstvu i na javnim konkursima.

Indeks Transparensi internešenala za 2018. godinu (rezultati za 2019. još nisu dostupni), smestio je Hrvatsku na 60. mesto među 180 zemalja – i to sa 48 od 100 mogućih bodova. Neki u Hrvatskoj kažu da taj rezultat i nije loš, jer su drugi u regionu još lošije plasirani. Ali oni bi morali da budu svesni da bi Hrvatska, kao najmlađa članica Evropske unije, sebe trebalo da upoređuje sa razvijenijim demokratijama – na primer sa prvim severnim susedom, Slovenijom, koja je rangirana na 36. mestu.

Moć – atraktivna za najgore, korumpira najbolje

Filip Zavadlav, ubica sa početka ove priče, bio je mornar. On i njegova porodica bili su poznati organima bezbednosti i socijalnim službama. Prvi put se pojavio u policiji kada je imao 13 godina. Došao je sa bratom da izvesti o nasilju u porodici. Otac je njega i braću vezivao lancima i redovno ih tukao. Socijalni radnici su najmanje deset puta posetili porodicu i ona je bila na listi za redovne kontrole. Ali društvo ih je, umesto da se suoči sa tim problemom i da porodici pomogne, u stvari ipak ostavilo same. Dvojica braće danas su zavisnici od droge. Filip je postao ubica.

Poznavaoci kažu da je na Balkanu lako kupiti kalašnjikov. Njegova cena na crnom tržištu kreće se od 300 do 500 evra. Hiljade komada oružja na Balkanu ostaci su iz rata devedesetih godina. Srbija vodi, sa milioni po komada neregistrovanog oružja, Hrvatska ima oko 600.000. Neka od oružja i municije korišćeni su i u terorističkim napadima u Francuskoj 2015. Godine. Poreklo vode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Sve te činjenice, spor pravosudni sistem, hronična nepravda, promašaji socijalnih službi i široko rasprostranjena korupcija, na neki način eksplodirale i doprinele tome da Filip Zavadlav uzme oružje u ruke i počini ubistvo. Grupa na Fejsbuku koja ga brani tvrdi da ne odobrava ubistvo, ali ukazuje da je zločin rezultat neuspešnog sistema. Angažovanjem najboljih advokata oni nameravaju da to naglase, i da prisile zvaničnike da problem reče. Znajući da sistem ne radi, oni su, naravno, zabrinuti da se među njima nalaze neki drugi „Filipi“.

U četvrtak, 23. januara, demonstranti – moguće hiljade njih – okupiće se u Splitu. Šta će zvaničnici da urade? Da li će protest ozbiljno da shvate i da li će preduzeti ozbiljne mjere protiv korupcije i kriminala. Ili će još jednom pokušati da promene temu razgovora, nametanjem neke druge zapaljive teme?

Društva koja ubice tretiraju kao heroje imaju ozbiljne probleme. Ako se u Hrvatskoj toleriše varanje na testovima u školi ili mahanje lažnim diplomama već dovoljno privilegovane klase, ako se zvaničnici nekažnjeno korumpiraju, ako se ratni zločinci tretiraju kao nacionalni heroji, zašto bi se onda neko iznenadio kada pojedinci uzmu pravdu u svoje ruke? To nije, naravno, opravdano, ali je logična posledica.

Valjda će se Hrvatska suočiti sa uzrocima problema, a ne samo sa posledicama.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama