Hrvatska se sprema za izbeglice kojih nema | Politika | DW | 14.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hrvatska se sprema za izbeglice kojih nema

Početni strah od dolaska velikog broja izbeglica, u Hrvatskoj javnosti zamenilo je svojevrsno razočarenje koje je nastupilo kada se iz Srbije nije zaputio spomena vredan broj Sirijaca prema hrvatskoj granici.

„Svi govore o talasima koji idu preko Hrvatske, a još nema nikoga“, izjavio je prošle nedelje ministar unutrašnjih poslova te zemlje Ranko Ostojić dodavši da je preko granice sa Srbijom u Hrvatsku ove godine ušlo 77 odsto migranata manje nego u prvih šest meseci prošle godine. Ali reka ljudi koja se sliva prema Evropi, mogla bi uskoro da promeni svoj tok.

Mađarski premijer Viktor Orban najavio je da će u utorak (15.9), zid koji razdvaja Srbiju i Mađarsku biti dovršen. Grčka (tradicionalno nesklona Makedoniji) vrši pritisak na tu zemlju i neselektivno propušta sve i svakoga preko makedonske granice. U „utrobi Balkana“ bi se mogao u jednom trenutku naći preveliki broj izbeglica koji će morati da se na neku stranu kanališe s obzirom na to da se njihova namera da stignu na zapad Evrope do sada pokazala čvrstom i nepokolebljivom.

Izbeglica sve manje i manje, a ne više

„Ističemo da su migraciona kretanja podložna brzim promenama u zavisnosti od situacije u zemljama porekla migranata kao i u zemljama tranzita, pa bi tako i u Hrvatskoj moglo da dođe do promene broja i strukture migranta i potražilaca međunarodne zaštite“, tvrde iz Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske i napominju da je tokom prvih sedam meseci 2015. godine evidentiran je 1.151 nezakonit prelazak državne granice, što je za 48,2 odsto manje u odnosu na isti period 2014. godine kada ih je u prvih sedam meseci bilo 2.221. Smanjuje se i broj potražilaca azila – dok ih je 2013. godine bilo 1.089, 2014. godine 454, ove godine ih je za sada zabeleženo samo 117.

Razlog za to je što Hrvatska, za razliku od Mađarske, nije deo Šengenskog prostora pa zato nije na putu migracionih ruta. Doduše ilegalnih emigranata ima, ali iz godine u godinu sve manje. Razlog za sve manji broj „ilegalaca“ nalazi se u dve jednostavne činjenice: prva se zove Dunav koji se proteže većim delom istočne hrvatske granice i nije ga lako preći, a preći ga neprimećeno gotovo je nemoguća misija. Druga činjenica jeste konfiguracija zemljišta koja je u delu granice gde Dunav ne razdvaja Hrvatsku i Srbiju, od Iloka, preko Tovarnika i Batrovaca, do Račinovaca, izrazito ravničarska. Slavonci bi rekli – tepsija. U noćima s mesečinom, vidljivost je takva da je lako uočljivo svako kretanje. Tokom noći bez mesečine, hrvatska policija je opremljena uređajima za noćno osmatranje i slabe su šanse da neko ili nešto neprimećeno pređe preko granice. Uz to, granična policija se već godinama priprema za ulazak u Šengenski prostor pa je sve bolje opremljena, kako ljudstvom, tako i opremom. Sve su to razlozi koji su itekako poznati onima koji se bave krijumčarenjem ljudi i zato izbegavaju granicu na istoku Hrvatske.

Izbeglice dolaze, ali iz Italije i Grčke

Kroatien Dorf Tovarnik

Uz granični prijelaz „Tovarnik“ gradi se Prihvatni centar za strance

No, bez obzira na dobro čuvanu granicu, šanse da se stvari preko noći promene vrlo su velike. Svaki pokušaj da iz policije porazgovaramo s nekim, bio je neuspešan – MUP Republike Hrvatske informacije kontroliše i komunicira saopštenjima, a očigledno da problem ne vide samo kao humanitarni, već i kao bezbednosni. Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje navodi da će Hrvatska primiti i izvestan broj azilanata iz Italije i Grčke kojima će se omogućiti smeštaj, ali napominju da preseljenje nije još započelo. U tu operaciju „upregao“ se čitav državni aparat, pa će, osim MUP-a, biti angažovani i Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, Ured za ljudska prava i prava nacionalnih manjina, Centri za socijalnu zaštitu, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta, Ministarstvo rada i penzionog sistema, Ministarstvo graditeljstva i prostornoga uređenja, Državni ured za upravljanje državnom imovinom, Državni ured za obnovu i stambeno zbrinjavanje, Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje, Hrvatski zavod za zapošljavanje, a mogu se uključiti i međunarodne i nevladine organizacije te jedinice lokalne samouprave.

Inače, Hrvatska raspolaže sa dva prihvatna centra za izbeglice, jedan u Kutini (kapaciteta oko sto osoba) i jedan kod Zagreba koji može da primi oko 600 azilanata. Trenutno se gradi i Prihvatni centar za strance u Tovarniku uz samu granicu i van naseljenog mjesta. U Tovarniku, selu na krajnjem istoku Hrvatske nisu nezadovoljni time i, kako jedan meštanin, kaže: „Nek se nešto i kod nas gradi, pa makar i centar za strance“. Stanovnici Tovarnika kažu da ne bi ni znali da postoji neka izbeglička kriza da nema medija. Kod njih je „sve po starom i nikakvi Sirijci se ne motaju po selu“.

Svi pripremljeni

Iako za sada nema pritiska na hrvatskoj granici, iz Ministarstva privrede – Direktorata za robne zalihe, saznajemo da se i oni pripremaju za eventualnu humanitarnu krizu. Kako kažu, za sada imaju u pripravnosti opremu za hitno zbrinjavanje 9.000 izbeglica za koje mogu u roku od 24 do 48 sati da podignu šatorsko naselje na lokaciji bilo gde u Hrvatskoj. Spremni su još da dodatno zbrinu 15.000 osoba u zidanim objektima (kasarne, dvorane, hosteli...) pokrivačima, jastucima, čaršavima, a raspolažu i sa 1.500 šatora različitih veličina, 7.500 vreća za spavanje i suvim obrocima. Kako navode, u stanju su da, u slučaju potrebe, bar mesec dana hrane 50.000 ljudi.

Kroatien Humanitäre Hilfe

Volonterke Ljerka Slokan, Sanja Krčmarek i organizatorka akcije Sanja Kastratović, prikupljaju pomoć svakoga dana od 12 do 21 sat

U međuvremenu su se hrvatski građani samoorganizovali i iodlučili da, kad već neće izbeglice njima, oni krenu ka izbjeglicama. Građanska inicijativa „Dear refugees: Welcome to Croatia“ nastala je u trenutku kad su ljudi želeli da pomognu, ali nisu znali kako. Sanja Kastratović je u Osijeku prva počela da prikuplja pomoć za ljude koji prolaze opasan put.

„Prošle nedelje skupljali smo pomoć u udruženju 'Infocentar za mlade' i odaziv je bio veći od očekivanog“, kaže Sanja Kastratović koja je lično odvezla stvari u Beograd povezavši se sa udruženjem „Inicijativa za razvoj i saradnju Srbija“ koje, kao pravno lice, s druge strane granice pomaže pri distribuciji pomoći. Iz lične inicijative izrasla je čitava, priključili su se pojedinci, nevladina udruženja, prevoznici... Osječka „Portanova“ dala je prostor za skupljanje pomoći, prevoznička firma „Ricardo“ donirala je prevoz, akciji se pridružio Centar za mir, nenasilje i ljudska prava – Osijek, volonteri skupljaju pomoć, a građani nesebično daju“.

Slavonci pamte kako je to biti isteran iz doma

Regionalni list „Glas Slavonije“ svaki dan dobija upite ima li porodica kojima je potreban smeštaj. Ljudi nude svoje kuće za zbrinjavanje porodica s decom... Priča Sirijaca koji beže od rata i stradanja u svojoj domovini, na istoku Hrvatske je dobro znana mnogima. Ovakav odaziv nije samo odraz šokantnih fotografija koje se iz dana u dan pojavljuju u medijima, Slavonci i Baranjci znaju kako je spavati na tuđem jastuku i izbeglički dani još su vrlo živi u njihovim sećanjima. Ta solidarnost temelji se na zajedničkom iskustvu proživljenog straha.

Reklama