Hrvatska sa zebnjom očekuje presude generalima

Nesumnjivo, stav koji preovladava u hrvatskoj javnosti jeste da se radilo o oslobodilačkoj akciji, o čemu svedoče i nedavne ankete prema kojima više od 60 odsto građana veruje da će presude biti oslobađajuće. Ali, da se radi više o optimizmu, a manje o stvarnom uverenju, svedoči stav udruženja učesnika domovinskog rata koja smatraju da presude neće biti oslobađajuće, zbog čega su za dan nakon izricanja presuda najavljeni protesti branitelja.

I dok branitelji najviše brinu o posledicama koje bi po Hrvatsku moglo da ima prihvatanje teze da je „Oluja“ bila zločinački poduhvat, udruženja civilnog društva upozoravaju na slojevitost celog slučaja, a u haškoj presudi vide mogući podsticaj za dalje procesuiranje ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije.

Hrvatski građani za procesuiranje ratnih zločina

Voditeljka „Documente“ - Centra za suočavanja s prošlošću, Vesna Teršelić kaže da je hrvatsko društvo podeljeno oko haških suđenja, ali i oko drugih pitanja. Ako izuzmemo sadašnju naelektrisanu situaciju uoči izricanja presuda, hrvatski građani ipak podržavaju procesuiranje ratnih zločina. Takvo uverenje bazira se na istraživanjima javnog mnjenja koja su još 2006. godine pokazala da više od 60 procenata građana podržava procesuiranje ratnih zločina, bez obzira na to ko ih je počinio i bez obzira na nacionalnu pripadnost žrtava.

„Ipak, kada dođe do konkretnih suđenja, kao što je suđenje trojici hrvatskih generala ili u slučaju suđenja za zločin na Ovčari protiv Šljivančanina, Mrkšića i drugih, onda ta podrška opada. Kada se radi o Gotovini, Markaču i Čermaku, zbog dugogodišnje kampanje u kojoj se uvek iznova naglašava da je Haški sud pristran, imamo situaciju u kojoj je atmosfera jako naelektrizirana, a možemo govoriti i o predizbornim govorima i dodatnoj politizaciji“, kaže Vesna Teršelić.

Ona govori i o pomanjkanju razumevanja da se u Hagu sudi trojici hrvatskih generala i da sam tribunal, kao i sudovi u Hrvatskoj koji godišnje provedu oko 20 postupaka suđenja za ratne zločine, doprinose individualizaciji krivice i utvrđivanju činjenica oko ratnih zločina.

Zbog svega toga javnost sa zebnjom i napetošću očekuje presudu, kaže šefica „Documente“ upozoravajući da su tokom i nakon „Oluje“ počinjeni zločini većinom nad civilima. Prema podacima Hrvatskog helsinškog odbora, ubijeno je njih čak 600. Vesna Teršelić se nada da će presuda biti podsticaj i za dalje procese u Hrvatskoj.

U nastavku: Ko podseća na težinu zločina?

Čermaku i Markaču manja podrška javnosti nego Gotovini

Kada se govori o podršci javnosti generalu Gotovini, Teršelić ne vidi velike promene nekoliko godina unatrag. Podrška mu je bila velika, a i danas je. Istovremeno, upoređuje, generali Čermak i Markač nemaju sličnu podršku.

„Vrlo je verovatno da se u javnosti iskristalizovalo mišljenje da oni navodi iz optužnice o počinjenim zločinima, naročito u delu gde se govori o konkretnim zločinima u opštinama Knin, Kistanje, Ervenik i Donji Lapac, govore da su se ti zločini naprosto dogodili, a da generali nisu reagovali na njih, što je imalo itekako veze sa specijalnom policijom“, smatra Vesna Teršelić.

Činjenicu da je tako malo zločina procesuirano u Hrvatskoj ona povezuje s tim da policija nije napravila sve potrebne korake u predistrazi i navodi slučaj ubistva šestoro civila u Gruborima za šta je optužnica protiv trojice pripadnika specijalne policije podignuta tek nakon pet godina.

„U javnosti postoji vrlo jasna razlika u percepciji. S jedne strane je general Gotovina koji se slavi kao heroj, a s druge su Čermak i Markač za koje se misli da su vrlo verovatno povezani sa zločinima“, kaže ta mirovna aktivistkinja.

Ona dalje objašnjava da su uz Gotovinu prvenstveno branitelji, njih čak pola miliona prema Registru branitelja, i njihove porodice. To je ogromna podrška, ako znamo da Hrvatska ima tek nešto više od četiri miliona stanovnika, a vesna Teršelić procenjuje da je svaki četvrti građanin Hrvatske direktno povezan s nekim od učesnika Domovinskog rata. Uz to, skoro da ne postoji politička stranka čiji čelnici nisu u poslednjih nedelju dana govorili o ispolitizovanosti Haškog suda. U kreiranju javnog mišljenja aktivno učestvuju i hrvatski biskupi tako da je spektar podrške vrlo širok.

Malo ko podseća na težinu zločina

„Nema puno onih koji ovih dana podsećaju na težinu počinjenih zločina jer postoji nekoliko dimenzija. S jedne strane, ’Oluja’ je oslobodila okupirano hrvatsko područje i stvorila bezbednosne pretpostavke za život na njemu. Omogućen je povratak prognanika koji su proterani 1991. godine u etničkom čišćenju. S druge strane, spaljeno je više od 22.000 kuća, cela sela, ubijeni su civili. Hrvatsku je napustilo više od 150.000 njenih stanovnika, što na poziv 'krajinskih vlasti', što iz straha za sopstvenu bezbednost“, podseća Teršelić.

Zbog svega toga, misli naša sagovornica, velik deo hrvatske javnosti nekritički vidi Gotovinu samo kao heroja. Jer, nije lako sagledati „Oluju“ kao oslobodilačku akciju, a s druge strane voditi računa o zločinima koji su se dogodili i posledicama koje su vidljive i danas kroz napuštena mesta u koja su se vratili tek starci koji su možda u međuvremenu i preminuli.

U nastavku: Kako je zakazala javna televizija?

Zakazala javna televizija

Kada govori o uticaju hrvatskih medija na stav javnosti o haškim suđenjima, Teršelić misli da prvenstveno javna televizija nije dobro odradila svoju zadaću. Čak i suđenje trojici generala neredovno se pratilo. Hrvatska televizija jedina u regionu nije preuzimala nedeljne agencijske emisije posvećene radu tribunala.

„Hrvatska javnost loše je informisana o toku suđenja. Građani nisu mogli da prate svedočenja i jednostavno nemaju pravu informaciju o težini počinjenih zločina za stvaranje kvalifikovanog mišljenja. Uz sve to, ni sam tribunal na svojim stranicama nije objavljivao transkripte na hrvatskom, već isključivo na engleskom jeziku“, zaključuje Teršelić.

Jedan od najglasnijih braniteljskih vođa, ratni načelnik Stožera specijalne policije MUP-a i predvodnik nedavnih braniteljskih protesta Željko Sačić haške procese povezuje direktno sa politikom proteklih hrvatskih vlada. Upravo on je inicirao protesni skup koji će se održati u subotu, 16. aprila u 12 časova na zagrebačkom Trgu bana Jelačića pod motom „Za domovinu“. Sačić kaže da ne želi nerede, ali i najavljuje da će branitelji sa skupa poslati jasnu poruku hrvatskoj vladi čiju politiku po pitanju Haga nazivaju „podaničkom i izdajničkom“.

Ne treba zaboraviti da je veliki deo braniteljskih udruženja otklonio mogućnost protestovanja, ali razlog za to nije poruka generala Gotovine koji ne želi proteste, već činjenica da su finansirane direktno iz Banskih dvora, objašnjava Sačić. Sam Sačić je nedavno najavio ujedinjavanje rascepkanih desnih stranaka u novu hrvatsku desnicu, ali odbacuje medijske navode da branitelje iskorišćava za svoju političku kampanju.

Sačić za Dojče vele podseća na rezultate ankete koju je objavila Hrvatska televizija, a prema kojoj čak 73 odsto građana podržava antivladine braniteljske proteste. Sačić tvrdi da se to može smatrati unisonim stavom, ali veruje da će se taj broj popeti i iznad 80 odsto, ako u Hagu bude izrečena osuđujuća presuda.

Pravedno suđenje ili revizija istoriji?

„Svaki hrvatski građanin zna istorijsku istinu, a ona glasi da je Domovinski rat Hrvatskoj bio nametnut, a da je akcija ’Oluja’ bila pravedna, opravdana i bazirana na međunarodnom pravu. To je bila odbrambena akcija protiv okupatorske sile agresorske Srbije, Crne Gore bivše Jugoslovenske narodne armije i dela pobunjenog srpskoga stanovništva“, kaže Sačić i dodaje da zbog toga branitelji ne mogu da pristanu na izjednačavanje žrtve agresije i agresora kroz haško revidiranje istorinje.

Taj branitelj smatra da je to dominantan stav u hrvatskoj javnosti koji daje legitimitet braniteljskim protestima i najavljuje da će učiniti sve da demantuju i raskrinkaju „podaničku politiku“ koja se u Hrvatskoj vodi, a koja je, prema njemu, dopustila da legitimna odbrambena akcija bude proglašena zločinačkim poduhvatom.

„Kao da smo se mi, nas 210.000 učesnika ’Oluje’, udružili da bi sprovodili etničko čišćenje! Umesto da kao u svakoj civilizovanoj državi, branitelje slavimo, nas će da proganjaju i jednog po jednog osuđuju po komandnoj odgovornosti. Ako nas proglase ratnim zločincima, šta će reži ljudi u Evropi? Šta će Nemci misliti o nama? Ispašće da je Hrvatska nastala na zločinu“, zabrinut je Sačić.

U nastavku: Kako će presuda odrediti sudbinu hrvatskog naroda

„’Oluja’ je sprečila genocid u bihaćkom džepu“

Sačić tumači da je „Oluja“ pokrenuta da bi se sprečila još jedna Srebrenica, ali daleko većih razmera i to u bihaćkom džepu u kojem je bilo nekoliko stotina izbeglica i građana. „Upravo je ’Oluja’ sprečila pad bihaćkog džepa u kojem bi se dogodio strašan pokolj“, tumači braniteljski vođa pitajući se šta bi tada Evropa rekla.

„To su altruistički i nezabeleženi modeli prijateljstva među narodima, a danas bi trebalo nositi stigmu agresora u tuđoj državi i počinioca etničkog čišćenja u sopstvenoj. Na to nećemo pristati“, kaže Sačić uveren da bi haške presude mogle da pokrenuti neviđeni talas nezadovoljstva.

Za razliku od Vesne Teršelić iz „Documente“, Sačić je zadovoljan načinom na koji su hrvatski mediji pratili haška suđenja. On smatra da su čak i mediji skloniji HDZ-u i aktuelnoj vladi veliki saveznici branitelja koji će javno iskazati nezadovoljstvo.

„Presuda određuje sudbinu hrvatskog naroda“

Presuda, uveren je Sačić, neće biti oslobađajuća. On se nada da sud neće prihvatiti najtežu inkriminaciju haškog tužilaštva prema kojoj je „Oluja“ udruženi zločinački poduhvat s ciljem etničkog čišćenja.

„Ta optužba je sudbonosna i fatalna za hrvatsku državu, narod, vojsku i branitelje. Ako ona bude prihvaćena, to će biti sumrak međunarodnog prava, a mi ćemo je shvatiti kao direktan napad na državni suverenitet i građane Hrvatske koji su se legitimno odbranili i oslobodili od srpskog agresora. Ako se ta kvalifikacija odbaci, realno je za očekivati pojedinačne kazne za komandnu odgovornost. Oslobađajuće presude teško je očekivati“, kaže Sačić.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković