Hrvatska danas kao Nemačka 1960-ih | Evropa | DW | 10.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hrvatska danas kao Nemačka 1960-ih

Hrvatski put od priznanja pa do prijema u Evropsku uniju zanimljiv je i istoričarima. Holm Zundhausen, nemački stručnjak za istoriju jugoistočne Evrope prati razvoj Hrvatske u poslednjih 40-tak godina.

Put Hrvatske od priznanja do prijema u Evropsku uniju, jedinstven je proces i sa gledišta moderne istorije. Po prvi put je neko posleratno društvo u, istorijski gledano, veoma kratkom periodu, prevalilo put od nestabilne demokratije do društva koje prihvata evropske norme. Berlinski istoričar Holm Zundhausen jedan je od retkih evropskih istoričara koji se nekoliko decenija sistematski bave regionom jugoistočne Evrope. Njegova dela u međuvremenu su postala standardna literatura na nemačkim katedrama istorije. U razgovoru za Dojče vele Holm Zundhausen po prvi put govori o istorijskim aspektima prijema Hrvatske u Evropsku uniju i procesu koji je prethodio tom događaju.

DW: Presuda hrvatskim generalima Gotovini, Markaču i Čermaku izazvala je i tvrdnje kako je Haški tribunal svesno skinuo optužbu sa Hrvatske isključivo zato da Evropska unija u svojim redovima ne bi imala članicu za koju je jedan međunarodni sud dokazao da je nastala kao plod „zločinačkog poduhvata“. Kako Vi gledate na te teorije?

General Ante Gotovina u Hagu

General Ante Gotovina u Hagu

Holm Zunhausen: „Smatram da je to jedna od uobičajenih teorija zavere. U tom procesu nije se radilo o utemeljenju ili legitimnosti hrvatske države, već o tome da li je tokom hrvatskih vojnih operacija došlo do ratnih zločina. Ali sve da je Haški tribunal u drugoj instanci i potvrdio prvostepenu presudu, to bi bila lična presuda, a ne presuda hrvatskoj državi. Pregovori između Hrvatske i Evropske unije odvijali su se nezavisno od procesa u Hagu i počeli su davno pre izricanja presude. Uslov za uspješno okončanje pregovora bila je saradnja sa Haškim tribunalom, a ne oslobađajuća presuda za generale. Mislim da je medijsko praćenje presude Gotovini, Čermaku i Markaču sledilo jedan ustaljeni obrazac: uvek kada je neko iz sopstvenih redova, sopstvene nacije osuđen, onda je Haški tribunal – politički motivisan sud. U isto vreme, ako je neko iz suprotnog tabora osuđen ili neko od sopstvenih oslobođen, onda se o Haškom tribunalu više ne govori kao o političkom. To je već postalo neka vrsta rituala – svejedno kakvu presudu sud u Hagu da izrekne, uvek joj slede takve teorije zavere.“

Od država nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije Slovenija je već postala članica Evropske unije, Hrvatska sledi, a i ostalim zemljama regiona je ulazak u EU najvažniji politički cilj. Mislite li da će integracijom u EU, zemlje na području bivše Jugoslavije definitivno pronaći mir?

„Mislim da je to u svakom slučaju odlučujući korak. To sigurno nije stopostotna garancija, ali činjenica je da je Evropska unija do sada uspešno gušila konfliktni potencijal između svojih članica, ali i članica prema zemljama koje nisu u EU. I iako je naša trenutna percepcija Evropske unije, zbog svih finansijskih poteškoća, nešto pomerene, ne smemo da zaboravimo velike zasluge koje je ta zajednica ostvarila u borbi za pomirenje među narodima Evrope.“

Hrvatska kao posrednik, ali ne i vođa

Predsednik Ivo Josipović i bivša premijerka Jadranka Kosor u Briselu prilikom 9.12.2011. prilikom potpisivanja ugovora o pristupanju u EU

Predsednik Ivo Josipović i bivša premijerka Jadranka Kosor u Briselu prilikom 9.12.2011. prilikom potpisivanja ugovora o pristupanju u EU

Hrvatska se ubuduće vidi, i u tome je podržavaju druge članice EU, kao neka vrsta posrednika između Brisela i ostatka regiona. Verujete li, s obzirom na ne tako davnu prošlost, da će zemlje u regionu prihvatiti tu vodeću ulogu Hrvatske?

„Hrvatska tu zaista može da odigra važnu ulogu kao posrednik između Brisela i regiona, ali to podrazumeva da neke sopstvene interese stavi u pozadinu. Dovoljno je samo da se podsetimo kako je to bilo kada je Slovenija ušla u EU. Tada je i ona važila kao važan posrednik između Brisela i regiona. Ali to Ljubljanu nimalo nije sprečavalo u tome da zbog nerešenih graničnih pitanja blokira pristupni proces Hrvatske. Ipak, mislim da treba razlikovati posredničku sa vodećom ulogom. Onaj ko sebe pokušava da stavi u poziciju vođe, time automatski sebi stvara protivnike. Ali kao posrednik, Hrvatska bi zaista mogla da odigra važnu ulogu.“

U delu hrvatskih medija u poslednje vreme se pokušava da se umanji uloga Hrvatske u ratnim dejstvima u Bosni i Hercegovini. Između ostalog, istoričar Ivo Lučić tvrdi da Franjo Tuđman i Slobodan Milošević nikada nisu pregovarali o podeli Bosne i Hercegovine…

„Mislim da treba kao prvo spomenuti činjenicu da je Ivo Lučić bio političar, i to političar koji je među Hrvatima u Bosni i Hercegovini odigrao važnu ulogu. Zato ne čudi to što on danas na te događaje gleda drugačije nego ja i drugi posmatrači događaja spolja. Nekoliko vodećih hrvatskih političara, među kojima je pre svega Stipe Mesić, više puta su, pa i pred Haškim tribunalom, potvrdili da je Tuđman davao izjave o podeli BiH. Povrh svega, Tuđman je u nekoliko navrata izneo mišljenje da je BiH veštačka tvorevina iz vremena Tita i isto tako je u više navrata govorio o uspostavljanju Hrvatske u istorijskim granicama. Šta god da je on pritom mislio, jedno je sigurno: postojeće republičke granice sigurno nije imao na umu. I tokom jednog razgovora sa hrvatskim političarima u BiH krajem decembra 1991, Tuđman je govorio o povećanju teritorije Hrvatske. Tome još treba dodati i razgovore koji su tokom rata vođeni između hrvatskih i srpskih političara u BiH o podeli te zemlje. I na kraju, 'rat unutar rata' koji je vođen između Bošnjaka i Hrvata, govori o namerama da se BiH podeli. Taj rat je sigurno imao i lokalne uzroke, ali bez te pozadinske ideje o podeli, sigurno ne bi u tolikoj meri dobio na žestini. Ja ne tvrdim da je ikada postojao formalni sporazum o podeli BiH, ali razgovori su se vodili, i to o podeli granica. Do podele na kraju nije došlo jer je međunarodna zajednica od samog početka više nego jasno stavila do znanja da to neće prihvatiti. To je posebno uticalo na Tuđmana koji je ipak od samog početka bio u slabijem položaju nego Milošević.“

Prof. dr Holm Zundhausen

Prof. dr Holm Zundhausen

U vašoj knjizi „Jugoslavija i njene zemlje naslednice 1943-2011.“ na nekoliko mesta aludirate na Tuđmanove slabosti kao političara, bilo da se radi o procenama ili pregovorima.

„Mislim da je Tuđman naštetio. ne samo svom ličnom nego, s obzirom na to da je bio njen predsednik, i ugledu Hrvatske. Tu su njegovi pokušaji rehabilitacije NDH, zatim karakteriziranje Jasenovca kao „radnog logora“ i istovremeno smanjenje broja žrtava tog logora. Mislim da su te intencije s pravom izazvale nerazumevanje, ali i zgražavanje. I neki delovi njegove knjige „Bespuća povijesne zbiljnosti“ su jednostavno čisti antisemitizam. Tu se doduše ne radi o Tuđmanovim rečima nego o citatima koje, za razliku od drugih citata u knjizi, nije komentarisao. Tu se još može dodati i činjenica da je Tuđman dozvoljavao obnovu ustaških simbola u javnosti, da je iz egzila doveo nacionaliste kojima je dao istaknute pozicije i, na kraju, menjanje statusa Srba u Hrvatskoj iz ravnopravnog naroda u nacionalnu manjinu. Tuđman je morao da zna da je time stvorena jedna vrlo eksplozivna atmosfera koja je išla na ruku i tvrdolinijašima iz srpskih redova. Sve to zajedno, politički, nije bilo mudro i stvara sumnju u pogledu njegovih državničkih sposobnosti.“

U nastavku: Problem sa elitama