Hroničar „krize svih kriza“
20. septembar 2018.
„Bio sam srećan kada je Slavo dobio batine, jer je to bio dokaz da je kritički, intelektualni glas opasan po onoga ko upravlja svim društvenim procesima na prostoru Hercegovine i ko separatistički deluje prema državi Bosni i Hercegovini“, rekao je profesor Enver Kazaz na promociji knjige Slave Kukića prisećajući se napada na tog mostarskog profesora 2014. godine.
Tadašnji profesor Univerziteta u Mostaru Slavo Kukić fizički je napadnut nakon što je kritikovao vođstvo HDZ BiH, koje je uz ovacije dočekalo ratnog zločinca Daria Kordića.
„Posljednji poziv u pomoć“ je zbirka kolumni profesora Kukića koje hronološki prate rast nacionalizma i separatizma – od lokalnih izbora 2016, do opštih izbora 2018. godine. Prema rečima recenzenta Envera Kazaza, vlast je taj period predstavljala kao period uspešnih reformi, period rasta ekonomije i zapošljavanja. „Bili smo okupirani disciplinsko-propagandnim aparatom države koji je propagirao te ’uspehe’. Istovremeno, otvarana je ustavna kriza – ključna kriza svih kriza u BiH. U tom periodu, Kukić je ponajbolji hroničar društvenih događaja. Od rata naovamo dva su čoveka hronološki precizno i hroničarski obeležila društvene događaje. Jedan je Ivan Lovrenović, koji je krizu u BiH pratio sve do nestanka magazina ’Dani’. Otada do danas, najizrazitiji hroničar društvenih događaja u BiH je Slavo Kukić“, kaže Kazaz.
Hronologija rasta nacionalizma u BiH
„Posljednji poziv u pomoć“ je hronologija koja prati rast nacionalizma. U takvoj hronologiji, Kukić piše dnevno-politički, zaključujući da je zadatak nacionalista održavanje statusa kvo. Mogu li liberalne, levo orijentisane snage da promene stanje u BiH i uspostave građanski front prema nacionalistima – to je ključno pitanje Kukićeve knjige, kaže Kazaz. „U političkom smislu, ta šansa je pred ove izbore propuštena, ali to ne znači da nije moguće oformiti spasonosnu društvenu energiju. Zato je ova knjiga alarmirajuća“, zaključuje Kazaz.
„Posljednji poziv u pomoć“ je knjiga o našoj turobnoj stvarnosti i njenim kreatorima, ističe recenzent, profesor Esad Bajtal. „Ko to u ovom predizbornom trenutku zove u pomoć? Da to čine poniženi i izvarani građani – jasno je i logički neupitno, ali je očito da to čine i izborno uspaničeni B-H-S vladari. Neki od njih to čine kukulelekanjem o izmeni izbornog zakona i opasnosti od građanske države, drugi o poništavanju izveštaja Komisije o Srebrenici i britanskim obaveštajcima, a treći udvaračko-ciničnim sloganom o tobožnjoj snazi naroda. Kojeg i kakvog naroda? Pogaženog, poniženog, obespravljenog i konačno – gladnog naroda. Ukratko, sva ta predizborna cika i vriska znači da politički moćnici traže od svojih žrtava, građana, da, spasavajući ih, ostave na vlasti svoje trodecenijske tlačitelje. Građani, kao konačno probuđeni etno-davljenici u ponor nadolazećeg izbornog poraza povlače za sobom svoje B-H-S davitelje. ’Posljednji poziv u pomoć’ je knjiga o njima, o daviteljima, o zlim gospodarima i neznalicama. Čast retkim izuzecima, ali ovom zemljom drma osiljena troetnička struktura bez znanja i ličnog dostojanstva, gomila komformista bez svog ’ja’, bez vreline, morala i empatije“, kaže Bajtal, zaključujući da, bez tih osobina, nema ni prava, ni pravde ni države, ali ni mira u državi.
„Bivši profesor“ razočaran građanskim partijama
Obraćajući se prisutnima, autor knjige „Posljednji poziv u pomoć“ Slavo Kukić pojasnio je da više nije profesor Univerziteta u Mostaru. „Ja sam bivši profesor koga su, onog časa kad je ispunjen jedan od uslova – 40 godina staža – pozvali i rekli da treba da idem u penziju, jer ’nije dobro da više trujem hrvatsku mladost’. Ja sam, naravno, prihvatio da mogu da idem u penziju, ali da ne trujem mladost. To ne prihvatam, i zbog toga danas ’trujem’ po drugim delovima BiH, recimo vrlo često se predstavim kao profesor Zeničkog univerziteta“, kaže Kukić.
Profesor Kukić podseća da kolumne piše još od 1997. godine i da je rezultat tog rada sedam knjiga, sociološko-politikoloških analiza. Ono što karakteriše te analize u zadnjih pet godina, kaže Kukić, indikativno je po naslovima koji upozoravaju – „Lopovluk i ime naroda“, „Zadah kolektivne izdaje“, „Vrijeme obnovljenog zavijanja nacionalnih truba“ i sada „Posljednji poziv u pomoć“. Sa „Posljednjim pozivom u pomoć“ Kukić je lobirao kod političkih stranaka građanske provenijencije, onih koji polaze od čoveka i njegovog prava na život, za formiranje fronta svegrađanskog otpora nacionalističkim filozofijama. Razočaran neuspehom, Kukić konstatuje da su i građanskim partijama u BiH važniji parcijalni stranački interesi.