„Hoću da znam šta se dogodilo u BiH“
28. mart 2019.
U organizaciji Foruma ZFD, direktor Istraživačko-dokumentacionog centra Mirsad Tokača u sredu (27.3.) je u Beogradu predstavio „Bosanski atlas ratnih zločina '92-'95.“
Pre početka skupa u Centru za kulturnu dekontaminaciju, manja grupa ljudi razvila je ispred ulaza u salu transparent s natpisom na kome je stajalo da u Srebrenici nije počinjen genocid. Insistirali su da prisustvuju skupu, a razišli su se posle intervencije policije.
Internet-portal „Bosanski atlas ratnih zločina ’92-’95“ kao „virtuelni memorijal rata“, trebalo bi da bude dostupan u novembru ove godine. Na njemu će biti predstavljeni podaci o događajima i svim žrtvama rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina prošlog veka. Atlas je proizvod projekta „Ljudski gubici u Bosni i Hercegovini 1991-1995“ i rezultat je dugogodišnjeg rada Istraživačko-dokumentacionog centra i drugih nevladinih organizacija u regionu.
Događaji, odnosno lokacije na kojima su se oni dešavali, biće precizno određeni na karti BiH, a mesta masovnih grobnica biće povezana sa spiskom žrtava čiji su posmrtni ostaci pronađeni. Sve informacije na tom portalu biće propraćene fotografijama, video-zapisima, svedočenjima, dokumentima i sudskim presudama. Atlas će tako pružiti mogućnost potpune rekonstrukcije onoga što se tokom rata dešavalo u BiH.
Vratiti mrtvima identitet
„Kada se rat završio, jedna od prvih stvari koje sam tražio, jer sam bio imenovan za generalnog sekretara državne Komisije za ratne zločine, bila je da se napravi spisak svih žrtava. Dakle, da napravimo bilans stanja. Tada sam pokušao da uradim nešto što se danas zove ’Bosanska knjiga mrtvih’. Ali bio sam potpuno svestan da je domet te, kao i svake knjige, ograničen, jer mnogi neće moći da dođu do nje. Atlas je jedna vrsta memorijala, depozitarij činjenica koje su sakupljene i koje smo hteli iz mrtvog arhiva da pretvorimo u nešto što je ljudima na jednostavan i efikasan način dostupno“, rekao je Mirsad Tokača.
On je dodao da u BiH nije bilo institucija koje su ozbiljno htele da se bave tim problemom. „Kad sam počeo to da radim, baratalo se brojkom od 400.000 ubijenih. Po završetku projekta, pokazalo da se radi o oko 100.000 ubijenih. Imali smo tada grdne probleme, jer su nas optužili da smo nacionalni izdajnici, da smanjujemo broj žrtava. Rekli smo da ne želimo ni da povećavamo, niti da smanjujemo broj žrtava, već samo ljudima koji su mrtvi da vratimo njihov identitet“.
Tokača je istakao da Atlas nije samo rezultat rada Istraživačko-dokumentacionog centra. „To je rezultat rada i nekih drugih nevladinih organizacija, pojedinaca, porodica koje su nam slale fotografije, video-zapise, ljudi koji su nam davali izjave. Tako je bilo moguće rekonstruisati ono što se dešavalo na određenoj lokaciji za vreme rata.“
Razotkrivanje uloge Srbije
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je moderirala skup, istakla je da je Atlas značajan projekat, između ostalog i zato što podacima koje predstavlja razotkriva ulogu koju je Srbija imala u ratu u BiH.
„Imajući u vidu sve manipulacije, racionalizacije, falsifikate koji su na delu u javnosti Srbije, ali i u čitavom regionu, kao i činjenicu da je društvo u Srbiji u permanentnom poricanju počinjenih zločina u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Atlas je značajan jer ogoljava činjenice koje se odnose i na odgovornost naroda Srbije. Iskustvo nas uči da posle masovnih zločina slede brojne naučne debate o tačnom broju ljudskih gubitaka. O broju i naravno metodologiji, jer su različite strane u konfliktu insistirale na sopstvenim brojkama i procenama. Trebalo bi se samo podsetiti debate koja još uvek traje o demografskim gubicima Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Ona je bila praćena političkim kontroverzama koje se na žalost prenose i na današnje generacije“, rekla je Sonja Biserko.
Bavljenje prošlošću i suočavanje s prošlošću
Mirsad Tokača naveo je da bi trebalo napraviti razliku između procesa suočavanja s prošlošću i procesa bavljenja prošlošću. „Kada se bavite prošlošću, vi možete da to radite kao profesionalac i to je jedan par rukavica. Ali suočavanje s prošlošću je mnogo komplikovaniji proces. Suočavati se s prošlošću mogu samo oni koji su pretrpeli ratne strahote.“ On je dodao da u BiH žrtve moraju da se suoče s prošlošću, ali da bi to trebalo da učine i „zajednice počinilaca“, koji moraju da prihvate ono što se desilo.
Tokača je, reagujući na manji incident uoči skupa, dodao da je razgovarao s grupom ljudi koja se pojavila ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju. „Ne treba govoriti onako kako to čine momci s kojima sam imao kratak razgovor ispred vrata. Jer oni kažu: ’Mi mislimo, mi verujemo.’ A ja – ja hoću da znam. Kada znate, i na znanju formirate svoje mišljenje, to je nešto drugo. Mišljenje, koje im je neko drugi usadio da se nešto nije desilo – a oni o tome ne znaju ništa – postaje veliki problem.“
On je posebnu važnost pridao činjenici što su neki od zločina predstavljeni u Atlasu dokumentovani i u tekstovima sudskih presuda. „Ovo što danas radimo, ova prezentacija, događa se posle presude Radovanu Karadžiću. To je za nas bila veoma važna presuda, jer presuđeno je političkom i vojnom lideru koji je bio optužen za Srebrenicu, opsadu Sarajeva, Prijedor, Foču, Zvornik, itd. Ratovi ne počinju tako što ih povedu seljaci-desperadosi. Ratovi počinju političkim odlukama. Politički lideri su ti koji su odgovorni za ratove na području bivše Jugoslavije.“
Njihov cilj, ocenio je Tokača, bio je onemogućavanje zajedničkog života u BiH, i potpuno razaranje jedne multikulturalne sredine.
„Kada napadate Bosnu, vi napadate njenu socijalnu strukturu. Ne samo da su ubijani ljudi, nego je i uništavano kulturno nasleđe, uništavana je naša tradicija. To je bio pokušaj da se zatru tragovi multikulturalnog postojanja te zajednice. To je bio deo plana. Sruši mostove niz Neretvu, razdvoji ljude, uništi im crkvu, uništi im džamiju i time si završio posao. To je ono što Atlas hoće da pokaže. Veoma je važno potpuno nepristrasno pokazati činjenično stanje“, zaključio je Mirsad Tokača.
„Bosanski atlas ratnih zločina ’92-’95“ biće predstavljen i drugim gradovima u Srbiji, a zatim i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.