Homo sapijens je cerebralni džin | Mozaik | DW | 11.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Homo sapijens je cerebralni džin

Da li je veličina ljudskog mozga posledica društvene interakcije? Timski rad možda bi mogao da objasni zbog čega ljudi imaju veći mozak, pokazala je danas objavljena studija škotskih i irskih naučnika.

default

Homo Sapiens

U poređenju sa svojim precima, Homo sapijens je cerebralni džin a to je, kako prenosi AFP, zagonetka koju su naučnici dugo vremena pokušavali da reše. Stručnjaci sada veruju da odgovor možda leži u društvenoj interakciji.

Rad sa drugima pomogao je čoveku da preživi ali je morao da razvije dovoljno veliki mozak kako bi se izborio sa svim društvenim kompleksnostima. Tim istraživača je uz pomoć komputerskog modela simulirao ljudski mozak i omogućio mreži neurona da evoluiraju odgovarajući na seriju društvenih izazova.

Postojala su dva scenarija. Prvi je podrazumevao dva partnera u zločinu koje je uhvatila policija i svaki je morao da odluči da li će ocinkariti onog drugog. Drugi scenario podrazumevao je dve osobe zarobljene u vozilu u snežnoj lavini koje moraju da odluče da li će zajedno pokušati da se izvuku ili će sve prepustiti onom drugom.

Saradnja uz izvesne kalkulacije

Symbolbild Gedächtnis Merken Gedächtnistraining

Veličina ljudskog mozga


U oba slučaja, pojedinac bi više dobio ukoliko bi bio sebičan. Israživači su, međutim, bili intrigirani činjenicom da su sa razvojem mozga pojedinci birali saradnju. "Velike grupe nepovezanih pojedinaca često sarađuju i to iziskuje kognitivne sposobnosti kako bi se vodilo računa ko šta radi i uz pomoć kojih bi menjali svoje ponašanje", objasio je jedan od autora studije Luk Meknali sa koledža Triniti u Dablinu.

Meknali je ukazao da saradnja podrazumeva i malo kalkulacija. "Ako sarađujete a ja varam sledeći put kada budemo radili vi možete da odlučite da zbog toga ne sarađujete samnom. U principu, sarađujete da bi i u buduće sarađivali", objasnio je on. Meknali je rekao i da se timski rad i veća sposobnost mozga "hrane" jedni drugim. "Prelazi u kooperativna, kompleksna društva dovode do razvoja većeg mozga. Sa porastom inteligencije, i saradnja prelazi na mnogo viši nivo", objasnio je on.

Evolucioni antropolog sa Oksforda Robin Danbar rekao je, komentarišući studiju, da ova otkrića doprinose razumevanju razvoja mozga ali je dodao da psihološka ograničenja ipak postoje. Čoveku bi bio potreban mozak veličine kuće kako bi na planeti ispunjenoj ljudima saradnja bila savršena, rekao je on. "Veličina našeg mozga danas limitira veličinu zajednice sa kojom možemo da sarađujemo".

Naša "lična društvena mreža" ograničena je na oko 150 pojedinaca, a grupa od 500 iziskivala bi duplo veći mozak, rekao je Danbar. "Kako bi stvorili veću društvenu integraciju, veću društvenu koheziju samo na primer u Francuskoj, da zanemarimo EU ili svet, moraćemo da pronađemo druge načine a ne da čekamo evoluciju", dodao je Danbar.

afp/tanjug/jl/nr