Hod po žici na Korejskom poluostrvu | Politika | DW | 07.05.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Hod po žici na Korejskom poluostrvu

Predsednica Južne Koreje u Vašingtonu se po prvi put sastaje sa Obamom. To je prva diplomatska poseta na najvišem nivou između dve savezničke zemlje od kako je otpočela najnovija kriza na Korejskom poluostrvu.

Uobičajeno je da predsednik Južne Koreje poseti SAD ubrzo nakon stupanja na dužnost, i da se tom prilikom dogovori saradnja u narednim godinama, objašnjava Kristof Polman iz predstavništva nemačke fondacije „Fridrih Ebert“ u Seulu. „U ovom slučaju, važno je da se savez ojača zbog trenutnih napetosti na Korejskom poluostrvu, ali to treba učiniti tako da se izbegne provociranje Severna Koreje.“

Predsednica Južne Koreje Park Geun-Hje

Predsednica Južne Koreje Park Geun-Hje

Smirivanje konflikta

Amerikanci moraju da uvere Južnu Koreju da su uz njih, tvrdi Tomas Jeger iz Instituta za međunarodnu i spoljnu politiku na Univerzitetu u Kelnu. Istovremeno, Sjedinjene Države žele da izbegnu eskalaciju sukoba. „Američki predsednik Obama mora da izvede pravi podvig kada razgovara sa predsednicom Park. On mora da joj kaže: Možete da računate na nas, odvratićemo Severnu Koreju od korišćenja nuklearnog potencijala. A istovremeno, mora da prati politiku smirivanja konflikta.“

Uz to, Barak Obama je u sopstvenoj zemlji pod ogromnim pritiskom. Nazivaju ga „slabim“ i „neodlučnim“ kaže Jeger. I to koliko zbog Koreje, toliko i zbog Sirije. „U Sjedinjenim Državama, u svim komentarima koji se bave situacijom u Siriji, pominje se i da Teheran i Pjongjang pomno prate ponašanje američke vlade u Siriji – odnosno, ti režimi žele da saznaju koliko daleko mogu da odu i u kom trenutku počinje pravi vojni napad.“

Južna Koreja želi naoružanje

Dok Severna Koreja zaoštrava retoriku, u Južnoj Koreji sve više ljudi zahteva da se zemlja naoruža. To je razumljivo, kaže politikolog Jeger. „Oni razmišljaju na sledeći način: ako severni susedi imaju nuklearno oružje, ono je onda potrebno i nama na jugu, jer više ne možemo da se oslonimo na Amerikance.“

Zajednički vojni manevri SAD i Južne Koreje

Zajednički vojni manevri SAD i Južne Koreje

Južna Koreja razvija mirnodopsku nuklearnu tehnologiju. „To Americi nije po volji“, kaže Kristof Polman iz fondacije „Fridrih Ebert“. „Amerikanci se boje da će i Južna Koreja proizvesti materijal za nuklearno oružje. To bi oslabilo poziciju Sjedinjenih Država prema Severnoj Koreji, ali i na polju nuklearnog razoružanja“. Upravo je nuklearni program najveći kamen spoticanja između Seula i Vašingotna. „To se verovatno neće rešiti tokom ove posete“, predviđa Polman.

Strateški interesi dveju strana

I od predsednice Park Geun-Hje, koja je na dužnosti tek od februara, očekuju se diplomatske akrobacije. Ona, naime, mora da produži saradnju sa najvećim saveznikom, dok se istovremeno bori za korejske interese. Obama je imao posebno blisku vezu sa bivšim predsednikom Li Mjung-Bakom. Bak je bio na vlasti kada je 2012. usvojen sporazum o slobodnoj trgovini između Amerike i Južne Koreje. „Kritičari prethodne vlade prebacuju mu da se previše vezao za Amerikance. Park mora da se u određenoj meri distancira, a da ne dovede u pitanje savezništvo.“

Severnokorejski odgovor

Severnokorejski odgovor

Naravno, Amerika ima ključni značaj za Južnu Koreju. Vašington je garant bezbednosti te zemlje i u Južnoj Koreji se nalazi 28.000 američkih vojnika. Svake godine, kao i u martu i aprilu 2013, održavaju se zajedničke vojne vežbe. Istovremeno, Južna Koreja je važna za Sjedinjene Države, objašnjava Tomas Jeger. „Iza svega stoji rivalstvo između Kine i SAD. Amerikanci smatraju da je Pacifik njihova zona uticaja. I već dve ili tri godine otvoreno prebacuju vojne kapacitete iz transatlantskog u pacifički prostor.“ Kina takođe pokušava da u tom regionu uspostavi svoj uticaj. Dugotrajni teritorijalni konflikti, poput onih između Kine i Japana, ispoljavaju su u procesu naoružanja, ali i ekonomske konkurencije. „Ako SAD želi da i dalje vlada Pacifikom, mora da produži bliske i prijateljske odnose sa Japanom, kao i sa Južnom Korejom“

Autori: Ester Felden / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković