Hitno uvođenje sankcija?

Šefica diplomatije Evropske unije apelovala je danas (19.2.) na momentalni prekid nasilja u Ukrajini i pozvala vlasti i političke snage da preuzmu odgovornost i nađu način za smirivanje situacije i vraćanje političkom procesu. Evropska unija, prema rečima Ketrin Ešton, trenutno razmatra „sve opcije, uključujući i sankcije“ protiv odgovornih za represiju i kršenje ljudskih prva u Ukrajini.

Da „ciljane mere protiv odgovornih za nasilje i upotrebu prekomerne sile, mogu biti pod hitno dogovorene među zemljama-članicama“, upozorio je i predsednik Evropske komsije, Žoze Manuel Barozo: „Šokirani i u neverici posmatrali smo razvoj događaja u Ukrajini u poslednja 24 sata. Ne postoje okolnosti koje mogu da opravdaju takve scene. Šaljemo naše najdublje saučešće žrtvama i njihovim porodicama. Najsnažnije osuđujemo upotrebu nasilja kao sredstvo za rešavanje političke i institucionalne krize. Političko rukovodstvo u zemlji ima odgovornost da obezbedi neophodnu zaštitu osnovnih prava i sloboda. Pozivamo obe strane da odmah stanu sa nasiljem i uključe se u smisleni dijalog kao odgovor na demokratske težnje naroda Ukrajine.“

Barozo je ponovio da Evropska unija iskreno nudi pomoć u sprovođenju dijaloga između dveju strana i smirivanju situacije Ukrajini i naveo da su nastavak ustavnih reformi, formiranje nove sveobuhvatne vlasti i stvaranje uslova za demokratske izbore put iz duboke i dugotrajne političke krize: „Jasno smo stavili do znanja da smo spremni da pomognemo Ukrajini na njenom reformskom putu, putu ka demokratiji, stabilnosti i prosperitetu. Takođe, jasni smo i u tome da naša ponuda političke asocijacije i ekonomske integracije ostaje na stolu i ne predstavlja konačan cilj naše saradnje. Takođe, jasno je da i će EU odgovoriti na svako pogoršanje situacije na terenu. Ciljane mere protiv odgovornih za nasilje, kao što je to predložila i visoka predstavnica, mogu biti donete među zemljama-članicama po hitnom postupku.“

Evropske narodne partije: Sankcije odmah

I dok Evropska unija razmatra „koje“, „kada“ i „protiv koga sankcije“, uz zvaničan stav da je nasilje neprihvatljivo bilo sa koje strane da dolazi i da svima u Ukrajini mora da bude jasno da se to donosi i na upotrebu sile, kako prema demonstrantima, tako i na paljenje vladinih zagrada, u Evropskom parlamentu poručuju da je prošlo vreme izjava i da je došao trenutak za sankcije.

„Narod u Ukrajini neće se zadovoljiti našim rečima. Ne želimo sankcije protiv Ukrajine, već protiv odgovornih i pozivamo zemlje članice da pripreme listu sa imenima“, izjavio je Elmar Brok, predsedavajući Komitetom spoljnih poslova u Evropskom parlamentu. On je naveo da se najveća grupa partija u Evropskom parlamentu, grupa Evropskih narodnih partija (EPP), jednoglasno založila za „sankcije odmah“ i to one koje se odnose na zabranu putovanja i blokadu bankovnih računa pojedincima iz ukrajinske vlasti. Gost Evropskog parlamenta, pevačica Ruslana, kao predstavnica ukrajinske opozicije, pozvala je EU na urgentno uvođenje sankcija vlastima u Kijevu, a međunarodnu zajednicu da što pre pošalje posmatrača u Ukrajinu:

„Ono što se u Ukrajini dešava nije revolucija. Nije ni građanski rat. To je rat Janukoviča protiv svog naroda“, izjavila je Ruslana u Briselu, dodavši da „opozicija i ljudi na Majdanu i dalje insistiraju na mirnim protestima, uz želju da se živi vrate kućama.“

I dok se u Evropskom parlamentu mogu čuti i optužbe da se Rusija putem pitanja carina, trgovine i energetike „na neprihvatljiv način meša“ i da je sam Putin „delom odgovoran za nasilje u Ukrajini“, u Evropskoj komisiji za sada odbacuju mogućnost razgovora EU-Rusija-Ukrajina o rešavanju krize. Ono u čemu je Evropska unija u ovom trenutku jedinstvena jeste poruka da je budućnost Ukrajine u rukama Ukrajinaca, a ne u Moskvi ili Briselu.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković