Hitno rešavanje problema „azilanata“ | Evropa | DW | 26.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Hitno rešavanje problema „azilanata“

Članice Evropske unije u ovom trenutku ne traže povratak viznog režima za zemlje Zapadnog Balkana, ali zahtevaju brzu i efikasnu primenu mera koje će zaustaviti talas „lažnih azilanata“ iz regiona.

Broj potražilaca azila sa Zapadnog Balkana u EU, povećao sa za 75 procenata u odnosu na prošlu godinu. Kada se uzme u obzir i činjenica da su u pitanju gotovo uvek neosnovani zahtevi, koji za cilj imaju pribavljanje ekonomske koristi za potencijalnog azilanta, to je među zemljama članicama Unije stvorilo širok konsenzus po pitanju hitnog rešavanja ovog problema.

„Vreme je da zemlje Zapadnog Balkana obrate ozbiljnu pažnju na ovu situaciju“, smatra komesarka za unutrašnja pitanja EU Cecilija Malmstrom (na fotografiji gore). „Mnogo smo puta razgovarali o tome i postoji potreba da pojačamo saradnju kako bi se problem rešio i kako se vizne slobode ne bi dovodile u pitanje za Zapadni Balkan, ali i ni za druge zemlje u tom procesu“.

Porodica Ibrahimović iz Srbije u prihvatnom centru za potražioce azila u Bad Doberanu u Nemačkoj

Porodica Ibrahimović iz Srbije u prihvatnom centru za potražioce azila u Bad Doberanu u Nemačkoj

Pred Zapadnim Balkanom opet „domaći zadaci

Malmstrom je učestvovala u radu Saveta ministara unutrašnjih poslova Evropske unije u Luksemburgu sa koga su zemlje Zapadnog Balkana pozvane da učine više u cilju sprečavanja zloupotrebe privilegije bezviznog putovanja.

„Mora mnogo toga da se uradi na koordinaciji, kao i na 'domaćem terenu' u borbi protiv zloupotreba. Ali najbitniji su dugoročni napori usmereni ka poboljšanju situacije manjinskih zajednica u zemljama gde je situacija problematična“, smatra Malmstrom.

Među članicama EU posebno se naglašava potreba poboljšanja uslova života Roma na Zapadnom Balkanu, koji su i najčešći među tzv „lažnim azilantima“. Istovremeno, u Evropskoj uniji kažu i da su svesni da se položaj manjinskih grupa ne može promeniti preko noći. Međutim, postoje i kratkoročne mere koje će već za nekoliko dana biti predočene ministrima unutrašnjih poslova zemalja Zapadnog Balkana na ministarskom sastanku u Tirani.

Bezvizni režim da, ali po pravilima

Ministarski sastanak u Luksemburgu pored diskusije o funkcionisanju vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana nije rezultirao konkretnim dogovorima. Još jednom je naglašena vrednost i značaj vizne liberalizacije, u prvom redu za same građane, ali je data i jasna podrška uvođenju bezbednosnog mehanizma, koji bi omogućio brzu suspenziju bezviznog režima, u slučaju krajnje potrebe.

„Bezvizno putovanje za zemlje Zapadnog Balkna ka ostatku Evropske unije treba da postoji, ali to mora da se sprovodi pod određenim uslovima. Iskustva koja smo imali od 2009. godine pokazala su da nam je potreban i mehanizam suspenzije u slučaju da sistem zakaže“, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Švedske Tobijas Bilstrom, dodavši da je samo u njegovoj zemlji od početka vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana podneto 20.000 neosnovanih zahteva za azil.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama