Hitlerova knjiga bestseler u Nemačkoj | Mozaik | DW | 16.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Istorija

Hitlerova knjiga bestseler u Nemačkoj

Komentarisano izdanje „Moje borbe“ (Mein Kampf) Adolfa Hitlera već godinu dana je na tržištu Nemačke. I postiže velik komercijalni uspeh: do sada je prodato u čak 85.000 primeraka, a u pripremi je već i 6. izdanje.

Prvi primerak knjige nacističkog lidera, u dva siva debela toma, stigao je u knjižare pre nešto više od godinu dana i propraćen je ogromnim medijskim odjekom u čitavom svetu. Naučna ekipa Instituta za savremenu istoriju želela je da tim izdanjem preduhitri druga, nekontrolisana i nekomentarisana izdanja, jer 31. decembra 2015. istekla su autorska prava na možda najpoznatije propagandno delo na svetu. Ona su bila u vlasništvu Bavarske, nemačke savezne pokrajine u kojoj je bilo sedište izdavačke kuće koja je nekada izdavala knjigu.

Bilo je veoma mnogo skeptičnih glasova u vezi sa puštanjem u promet čak i takvog komentarisanog izdanja dela koje je izazvalo toliko nevolja. Do samog puštanja izdanja „Hitler, moja borba. Kritičko izdanje", bivša predsednica Centralnog saveta Jevreja Nemačke Šarlote Knobloh upozoravala je na posledice „otvaranja Pandorine kutije" ako se legalno izbaci na tržište taj antisemitski pamflet.

Na vrhu liste bestselera

Tada, pre godinu dana, niko nije verovao da će njegov tiraž biti više od 85.000 primeraka. Na uglednom Institutu za savremenu istoriju još uvek su zatečeni tim brojkama. „Broj prodatih primeraka u potpunosti nas je šokirao", rekao je direktor Instituta Andreas Viršing. U aprilu 2016. oba toma komentarisane „Moje borbe" čak su bila na samom vrhu liste bestselera nedeljnika „Špigel". To je potpuno neuobičajeno, s obzirom na to da se radi o prilično komplikovanom izdanju s mnoštvom naučnih primedbi.

Vest o ponovnom legalnom štampanju zloglasnog dela, koje simbolički stoji iza najtamnijeg perioda nemačke istorije, izazvala je i u inostranstvu ogromno interesovanje. Direktor minhenskog Instituta Andreas Viršing postao j gotovo medijska zvezda, a direktor grupe naučnika koja je radila na izdanju Kristijan Hartman učestvovao je na više od 70 kongresa, okruglih stolova i rasprava širom sveta. Bez obzira na to da li se radi o Moskvi, Beču, Amsterdamu ili Torontu, interesovanje za „Moju borbu" u novom, dopunjenom izdanju je ogromno. I književni dodatak engleskog nedeljnika „Tajms" ispratio je izlazak Hitlerovog bestselera. „Zbog obim, ali i cene novog izdanja 'Moje borbe', ta knjiga sigurno neće postati hit u desno-ekstremnim i nacionalističkim krugovima. Uprkos tome, prvo izdanje od 4.000 primeraka rasprodato u rekordnom roku." I to po ne baš pristupačnoj ceni od 80 evra.

Bez negativnog efekta

Rukovodilac projekta Hartman i njegov tim nagrađeni su sa 50.000 evra vrednom nagradom koja se dodeljuje pod imenom „Društvu je potrebna nauka". U obrazloženju stoji da su Hartman i njegov tim „ispunili veliku prazninu u istraživanju o periodu nacionalsocijalizma u Nemačkoj". I zaista, radi se o ogromnom projektu koji je nastao kao plod dugogodišnjeg mukotrpnog rada čitave grupe stručnjaka. Izdanje precizno analizira sve netačnosti u Hitlerovim navodima, ukazuje ne ideološke neistine i istorijski dokazane greške. Poneki kritičar ukazivao je da u dvotomnom izdanju ima više propratnog teksta, nego originalnog – ali primedbe i služe tome da neinformisanom čitaocu postane jasno koliko je istorijski netačno i stilski nekoherentno Hitlerovo delo.

U minhenskom Institutu za savremenu istoriju zadovoljni su zbog toga što knjiga nije izazvala negativan odjek, kako su se neki pribojavali. Izostale su reakcije desno-ekstremnog spektra, a nije bilo ni tužbi protiv izdavača. Kritički komentarisano izdanje „Moje borbe" trebalo bi da se nađe i u nastavnim planovima nemačkih škola. Za sada se radi na tome kako delove tog osetljivog materijala uključiti u nastavni program. Direktor minhenskog Instituta Viršing smatra da rasprava ne bi smela da bude kao ona iz pedesetih godina prošlog veka, kada je rešenje za suočavanje s periodom nacionalsocijalizma glasilo: sve svaliti na jednu osobu – Hitlera.