Herkulovski zadatak za Evropsku uniju | Evropa | DW | 22.03.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Herkulovski zadatak za Evropsku uniju

Sporazum EU i Turske je postignut i on je od nedelje 20. marta na snazi. Ali na pitanje kako bi to uopšte trebalo sprovesti, u Briselu, od silnog posla i organizovanja, nemaju vremena čak ni da odgovaraju.

Dok na grčka ostrva i dalje pristižu izbeglice iz Turske, u Evropska komisija u Briselu doslovno punom parom radi na tome da bar nekako sprovede zaključke donesene na sastanku Evropske unije i Turske. „Radimo zaista po čitave dane i noći“, uverava nas portparolka Komisije Margaritis Šinas. „Moramo to da sprovedemo jer je to zaključak predsednika država ili vlada naših 28 zemalja.“ Jedan novinar pita da li će to proterivanje izbeglica iz Grčke i preseljenje iz Turske u Evropsku uniju zaista ikada da profunkcioniše. Portparolka nervozno priznaje da je pritisak rokova zaista ogroman i da „zato uopšte nemaju vremena da odgovaraju na takva pitanja.“

Od nedelje, 20. marta na snazi je sporazum sa Turskom po kojem će sve izbeglice i migranti koji ilegalno stignu u Grčku, biti vraćeni u Tursku. Svi oni će doduše imati pravo na pojedinačni i uredni postupak traženja azila, ali toga u Grčkoj već godinama uopšte nema, a nije se pojavilo iz vedra neba ni prošlog petka.

Zato je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najpre imenovao specijalnog poverenika, visokog zvaničnika EU Martena Verveja. On je do sada bio zadužen za organizovanje evidencionih centara u Grčkoj, takozvanih hot-spotova, a sada bi trebalo da dobije i 4.000 novih saradnika da bi obavio i nove zadatke. To će biti državni službenici, prevodioci, sudije i policajci. Oni bi na grčkim ostrvima trebalo da vode postupke po ubrzanoj proceduri o zahtevima za azil na čijem kraju će verovatno najčešće biti, prema volji EU, povratak ljudi u Tursku.

To je u suštini najveća logistička operacija koju je Evropska unija ikad samostalno obavljala, pravi „Herkulov zadatak“ – kako je to rekao i predsednik Komisije Junker.

Griechenland Lesbos Flüchtlinge erreichen den Strand von Lesbos

Nove izbeglice na Lezbosu: Da li će moći da ostanu ili će morati da se vrate u Tursku?

Mnogo brojeva i bliski rokovi

I nekoliko dana nakon sastanka na vrhu Evropske unije, svi ti zadaci još uvek uglavnom postoje samo na papiru. Ovog ponedeljka (21.3.) u Atini su se sastali grčki premijer Aleksis Cipras, evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos i specijalni poverenik Vervej. Oni bi načelno trebalo da se dogovore o tome kako da se sprovede i organizuje sve što je trenutno na stolu. A to je:

- Dvadeset članica EU spremne su da Grčkoj stave na raspolaganje osoblje ili sredstva da bi evidentirala izbeglice. Samo su Nemačka i Francuska konkretno obećale da će svaka od njih poslati sto službenika i 200 policajaca i premijer Cipras je na tom sastanku još jednom upozorio da bi pomoć trebalo da stigne „što pre“.

- Međutim, biće potrebno barem 2.500 ljudi iz zemalja-članica. Agencija za zaštitu granica Fronteks i kancelarija za pitanja azila EASO, uputile su odgovarajuće zahteve članica. Ta mobilizacija službenika morala bi svakako da funkcioniše bolje nego prošle jeseni kad je u pomoć stigla jedva polovina službenika od broja koji se tražio.

- Portparolka Evropske komisije Nataša Berto kaže da bi ti službenici što pre trebalo da dođu na grčka ostrav i da počnu sa radom: „Prema rokovima koje smo odredili prošlog petka, prvi bi tamo trebalo da budu već 28. marta.“

- Grčka, koja se ionako stalno žali da ima previše posla, trebalo bi da stavi na raspolaganje 1.500 službenika i pravnika, a povrh toga još i 200 policajaca – po 40 za svaki evidencioni centar.

- Nedelju dana nakon dolaska prvih evropskih službenika, već bi trebalo da bude završena pravna obrada prvih zahteva za azil. Drugim rečima, već 4. aprila trebalo bi da počne prvo slanje izbeglica nazad u Tursku. Tako je na sastanku EU najavila i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Griechenland Lesbos Flüchtlinge Fähre

Trajekti i dalje dovoze izbeglice na grčko kopno, a ne u Tursku

Grčka i Turska još moraju da promene zakone!

Ali pretpostavka da te izbeglice koje su u Grčku došle nakon 20. marta budu vraćene u Tursku jeste da i u Atini i u Ankari budu doneseni određeni zakoni. Grčki parlament mora da proglasi Tursku „sigurnom trećom zemljom“, prema načelima evropskog prava na azil, i tek onda grčki službenici imaju pravnu osnovu da odbijaju takve zahteve kao „neosnovane“. Turska pak mora da donese zakon kojim se tim izbeglicama garantuju prava određena konvencijom Ujedinjenih nacija. „Sporazum je zasnovan na ideji da Turska prilagodi svoje zakone tako da se zaštita tih ljudi zagarantuje. Potpuno je jasno da oni mogu da budu vraćeni samo ako takva zaštita postoji“, kaže portparolka EU Berto u Briselu. Međutim, niko ne zna da li će svi ti zakonu zaista biti promenjeni do 4. aprila.

Čim prve izbeglice budu vraćene u Tursku, trebalo bi da počne dolazak drugih izbeglica – onih koje su u Tursku došle iz Sirije u zemlje Evropske unije. Za početak je na raspolaganju 18.000 mesta, a njih još 54.000 trebalo bi da bude organizovano. Ali i za to je potrebno doneti nove propise i to unutar Evropske unije, objavila je Komisija ovog ponedeljka. Zemlje-članice moraju da promene namenu predviđenih mesta za prijem izbeglica za one koje će tako doći iz Turske. Za tih 54.000 mesta će članice morati da se obavežu da će ih zaista i prihvatiti – što ni u kom slučaju neće ići bez otpora: Mađarska i Slovačka već su najavile tužbu pred Evropskim sudom protiv takve prisile.

U Briselu se tako žonglira sa svim mogućim kontingentima i obećanjima kako bi se ipak došli do 72.000 mesta za izbeglice. Kod tog broja teoretski bi bio dostignut plafon, a za sve preko toga opet će morati da se pregovara. Evropski službenici pretpostavljaju da ta gornja granica nikada neće biti dostignuta i da će broj izbeglica koje će zaista iz Grčke biti vraćene u Tursku biti mnogo manji. Cilj čitavog tog plana jeste da se izbeglicama pokaže da se ilegalni dolazak u Evropu uopšte ne isplati jer će upravo oni imati najmanje šanse da legalno stignu na Zapad.

Šta sa ljudima koji su ovde?

Nije jasno šta će biti sa oko 50.000 ljudi koji su već u Grčkoj. Oni nisu deo ovog sporazuma Turske i EU i Evropska komisija pretpostavlja da će oni vremenom biti preseljeni u zemlje-članice prema dogovorenom ključu. Evropski poverenik za izbeglice Avramopulos govori o nekih 6.000 ljudi mesečno: „Mislim da je jasno da oni koji su već tu, moraju da budu raspodeljeni. To je postupak za koji se nadamo da će teći paralelno s novim sistemom koji se uspostavlja.“

Takvi legalni odlasci u druge zemlje Unije do su obavljani jedva ili nikako. Zašto bi sada to trebalo da bude drugačije i brže – to u Briselu nisu znali tačno da nam objasne.