Haška presuda kao nova šansa

Frankfurter algemajne cajtungu naslovu svog komentara zaključuje da je u Hagu doneta „mudra presuda“. „Presuda po kojoj ni jedna strana nije počinila genocid, ali su obe počinile zločine, jeste mudra presuda“, kaže autor koji istovremeno zaključuje da bi presuda u kojoj se jedna ili obe strane optužuju za genocid bila „pogubna“ po buduće odnose dveju država. Ipak: „Ta presuda nije oslobađajuća presuda za agresora u ovom ratu, a to je nedvosmisleno Srbija. A Hrvatska se još jednom podseća na to da uloga žrtve ne opravdava zločine“, zaključuje se u komentaru frankfurtskog lista.

„Mi smo ti koji su dobri“

Slično komentariše i Zidojče cajtung. U komentaru pod naslovom „Mudre svetske sudije“, list zaključuje da obe strane mogu da budu zadovoljne presudom iz Haga. „Za Srbe i Hrvate ta presuda uklanja veliku prepreku na putu ka pomirenju. Sada ni jedna ni duga zemlja ne mogu suprotnoj strani da prebacuju najgori od svih zločina – genocid. Iako u Hrvatskoj gunđaju zbog presude, obe Vlade trebalo bi da budu srećne što je 16 godina star slučaj rešen“, piše minhenski list. Ali to ne znači da bi istorijske događaje sada trebalo zaboraviti. „Hrvati i Srbi ne bi trebalo da se suočavaju samo sa svojim žrtvama, već i sa počiniocima – i to kroz pregovore, na časovima istorije, ali i u nacionalnim sudovima. Samo ako se to dogodi, možemo očekivati pomirenje“, zaključuje Zidojče cajtung.

Dobar poznavalac prilika na području jugoistočne Evrope, Norbert Mapes-Nidik, u svom komentaru za Berliner cajtung pod naslovom „Mi smo ti koji su dobri“, zaključuje da haška presuda dolazi u trenutku kada odnosi dveju zemalja „već dugo nisu bili tako loši“. Presuda je, piše u tekstu, bila očekivana – „etničko čišćenje“ nije genocid – ali ipak su reakcije bile žestoka. „Činjenica da se na presudu reagovalo toliko emocionalno, pokazuje koliko su malo održivi bili dosadašnji gestovi pomirenja. I jedna i druga nacija i nakon 20 godina uživaju – jedna malo više, druga malo manje opravdano – u ulozi žrtve. Ono što nedostaje i na jednoj i na drugoj strani jeste spremnost da same sebe vide i kao počinioca. Mi smo ti koji su dobri – to je njihova mantra. I time deluju poput stranke, a ne naroda“, piše Mapes-Nidik koji zaključuje da će se s rešavanjem problema u procesu raščišćavanja s prošlošću, i Srbija i Hrvatska morati pozabaviti same, i da im u tome neće pomoći ni Evropska unija, niti Međunarodni sud pravde.

Otvorena vrata za nova iskrivljavanja

Švajcarski Noje Cirher cajtung smatra da bi haška presuda mogla da se shvati i kao ponovno upozorenje pravosuđima u Hrvatskoj i Srbiji. „Krajnje je vreme da se Srbija i Hrvatska napokon same pozabave svojim ratnim zločinima. Predugo je pravno suočavanje bilo prebacivano na strane sudove, predugo su se političari sa obe strane krili od društvenog i političkog suočavanja. Ali izgledi da bi se na tom planu nešto moglo promeniti su mali. Još uvek se obe strane kriju iza sopstvenih utvrđenih istina“, zaključuje Noje Cirher cajtung.

Berlinski dnevnik Tagescajtung smatra da je presuda iz Haga prihvatljiva za obe strane jer će „ukloniti kamen spoticanja u odnosima dveju država“. Autor teksta međutim strahuje da presuda neće doprineti pojačanom suočavanju sa sopstvenom prošlošću, što je pokazala i presuda iz 2007. kada je Srbija oslobođena optužbi za genocid u Bosni i Hercegovini. „Tadašnja presuda oslobodila je srpsko društvo istorijske odgovornosti. Tako se i dalje srpske ubice iz rata u Bosni proglašavaju nacionalnim junacima. I najnovija presuda pruža prostora za nove nacionalne mitove i pogrešno tumačenje istorije. Pritom je u oba društva neophodno potrebna radikalna istorijska rasprava“, zaključuje komentator Tagescajtunga.