Gvantanamo – zatvaranje nije ni na vidiku | Politika | DW | 11.01.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Gvantanamo – zatvaranje nije ni na vidiku

Zarobljenički logor koji je još pre 15 godina otvorio Džordž V. Buš, njegov naslednik Barak Obama, iako je to obećao, nije uspeo da zatvori. Sada će novi predsednik SAD Donald Tramp biti odgovoran za Gvantanamo.

Jedanaestog januara 2002. godine, dvadeset zatvorenika pod sumnjom da su talibani i pripadnici Al Kaide, prebačeno je iz Kandahara u Avganistanu u Gvantanamo na Kubi. Tako je počela priča o američkom zatvoreničkom logoru. Ona je ubrzo prerasla u političku i humanitarnu noćnu moru koja će uskoro da zaokupi i trećeg američkog predsednika u nizu.

Mesto Gvantanamo na Kubi svesno je izabrala vlada tadašnjeg predsednika Džordža V. Buša, zbog toga što ta pomorska baza ne podleže američkim zakonima i pravosuđu. Za Donalda Ramsfelda, u to vreme ministra odbrane, 700 ljudi koji su tamo dovedeni nisu ratni zatvorenici već „nezakoniti borci“.

Zatvorenici bez prava

To znači da oni nisu imali prava koja po Ženevskoj konvenciji imaju ratni zarobljenici i mogu bezgranično da se drže u zatvoru bez mogućnosti da se pravno i sudski brane. To svesno kršenje međunarodnog prava, odmah je izazavalo proteste širom sveta. Za mnoge su Gvantanamo i njegovi zatvorenici u lancima, sinonim za američku nepravdu i nadmenost.

US Präsident Obama will Guantanamo Verfahren aussetzen

Fotografije iz Gvantanama kao što je ova pokrenule su lavine kritika iz čitavog sveta

Gvantanamo se vemeno menjao, broj zatvorenika bitno je smanjen – pre svega zbog toga što su se u celu priču umešali američki sudovi, ali i zbog političkog pritiska. Najavljeno zatvaranje logora, Obama nije mogao da realizuje. Sistem koji stoji iza Gvantanama – zakonska osnova za neograničeno lišavanje slobode bez sudskog procesa – i dalje je na snazi.

Za to nije odgovoran samo Džordž V. Buš. Ni Baraku Obami nije uspelo da zatvori Gvantanamo, bez obzira što je u početku mandata imao mogućnost za to. „Obami moramo da priznamo da je prepoznao da Gvantanamo ugrožava, ne samo sistem vrednosti SAD, već i bezbednost zemlje“, kaže Džonatan Hejfec, profesor prava na Univerzitetu Seton Hol. Hejfec je, inače, pred sudom zastupao više zatvorenika iz Gvantanama. „Obama je značajno smanjio broj zatvorenika, ali se on na kraju na žalost ipak meri po tome što nije uspeo da zatvori taj logor.“

Šta će da uradi Tramp?

Naslednik Obame Donald Tramp odbacio je planove o zatvaranju Gvantanama još tokom izborne kampanje. Protekle sedmice protestovao je zbog odluke da se neki od preostalih zatvorenika prebace u Saudijsku Arabiju.

„Trump je javno izjavio da bi želeo da u Gvantanamo prebaci više zatvorenika osumnjičenih za terorizam, ali možda će mu njegovi savetnici objasniti da to ipak nije dobra ideja“, kaže Lu Fiper, pravni ekspert u američkom trustu mozgova „Ustavni projekat“ (Constitution Project). „Samo je još mali broj zatvorenika u Gvantanamu, a troškovi su toliko veliki da bi više imalo smisla da se preostali zatvorenici prebace u SAD“, zaključuje Fišer.

DW.COM