„Grinpis“ mešetari na berzi | Politika | DW | 18.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Grinpis“ mešetari na berzi

Jedan službenik međunarodne organizacije za zaštitu okoline „Grinpis“ rizično je špekulisao na berzi – i izgubio 3,8 miliona evra koje je ta organizacija dobila od donacija. To bi moglo ozbiljno da uzdrma njen ugled.

Bilo da je reč o protestima protiv „Gasproma“, „Šela“ ili lova na kitove, organizacija za zaštitu okoline „Grinpis“ (Greenpeace) uvek se pobrine za akcije koje pune naslovne strane novina širom sveta. Iza toga stoji formula: više pažnje javnosti – više donacija. Ali vesti sa kojima od ove nedelje „Grinpis“ puni stranice novina sigurno se mnogo manje sviđa aktivistima za zaštitu prirode. U njima se navodi da se ta organizacija „kockala“. Konkretno se radi o tome da je jedan radnik centrale u Amsterdamu ulagao novac na berzi špekulišući sa vrednošću evropske valute – i tako izgubio 3,8 miliona evra. Još se ne zna koliki je u tome udeo nemačkih donacija. Zna se, međutim, da je prošle godine preko pola miliona ljudi u Nemačkoj doniralo novac „Grinpisu“ za projekte poput zaštite Arktika od bušenja u potrazi za naftom i borbe protiv nuklearnih elektrana i termoelektrana. „Špekulant“ iz finansijskog odeljenja „Grinpisa“ odmah je otpušten.

Greenpeace Proteste Fessenheim AKW

Protest protiv atomskih elektrana

Nemački ogranak ta organizacije za zaštitu okoline reagovao je odmah. Saopšteno je da je „velikom greškom“ u „Grinpisu internešnel“ nastala šteta u visini od 3,8 miliona evra: „Izuzetno nam je žao zbog toga i želimo da se duboko izvinimo našim donatorima.“ Šef odeljenja za odnose s javnošću Mihael Pauli je za DW rekao da je otpušteni radnik prekršio postojeća pravila, Pauli je takođe priznao da su mehanizmi kontrole u „Grinpisu“ zakazali, ali je i ocenio da se „ne radi o kockanju“.

Nejasne granice

U osnovi milionskog gubitka je, međutim, jedan drugi, načelni problem. Centrala „Grinpisa“ u Amsterdamu posluje sa evrima, dok lokalne kancelarije širom sveta posluju sa nacionalnim valutama. Shodno tome, u zavisnosti od kretanja kurseva, „Grinpis“ beleži gubitke ili dobitke. „Svake godine se 'Grinpis internešnel' bori sa tim oscilacijama u kursevima“, kaže Pauli. Nasuprot dotadašnjoj praksi, 2013. godine su se u toj organizaciji odlučili da posluju drugačije i kupuju novac po fiksnom kursu – što se ispostavilo kao greška.

I Hansjerg Elshorst, dugogodišnji direktor nemačke Organizacije za razvojnu pomoć GTZ i jedan od osnivača „Transparensi internešnel“ (Transparency International) ne smatra da je takvo poslovanje „Grinpisa“ pogrešno i za osudu. „I ja sam od svojih ljudi očekivao da razumno ulažu novac – ne rizično, ali ipak tako da on ne izgubi na vrednosti ili da se čak ta vrednost poveća“, kaže Elshorst u razgovoru za DW. On priznaje, međutim, da su glavni problem prilikom takvih operacija „nejasne granice između ulaganja novca i špekulisanja koje zaslužuje kritiku“.

Potrebna veća transparentnost poslovanja

Greenpeace Protest Atommeiler Fessenheim 18.03.2014

Spektakularne akcije su zaštitni znak „Grinpisa“

Humanitarne organizacije u finansijskom biznisu – mnogima se to čini kao paradoks, ali upravo je cilj koji proklamuju neki nadzorni odbori nekih fondacija, a sve prema maksimi: treba poslovati pozitivno. To u vremenima niskih kamata znači da ne treba parkirati novac na nekom računu, već da ga treba bar oročiti ili čak uložiti u neke deonice. „Ja bih generalno preporučio donatorima da ozbiljno prouče poslovne izveštaje – mnogi od njih dosta govore o pojedinim nevladinim organizacijama“, kaže Burkhard Vilke iz Instituta za proveru humanitarnih organizacija DZI.

Još uvek ima mnogo nejasnoća u vezi sa funkcionisanjem organizacija koje prikupljaju donacije. Zato bi nevladine organizacije trebalo da otvorenije tretirati svoj način poslovanja, kaže Vilke. „Uočavamo da još uvek ima mnogo rezervi i uzdržanosti jer se te organizacije boje da će izgubiti poverenje ako otkriju kako ulažu novac.“