Grci ostavljaju decu zbog nemaštine | Izbor iz štampe | DW | 06.04.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Grci ostavljaju decu zbog nemaštine

Na Veliki petak nema štampanih novina, ali onlajn izdanja rade punom parom. Nalazimo dve zanimljive, a malo poznate teme: Grci se odriču dece zbog krize, a Nemačka deli penzije nacističkim pomagačima.

„Grčka: roditelji više ne mogu da prehrane svoju decu“, naslov je koji je objavio internet-dnevnik Dojče mitelštands nahrihten. „Zbog grčke ekonomske krize, mnoge porodice su na pragu finansijske propasti. Najpre su tražili podršku kancelarija za socijalnu pomoć – sada traže smeštaj za svoju decu. Dobrotvorne organizacije upozoravaju da su to okolnosti kakve postoje u Trećem svetu.“

„Grčki uredi za socijalnu pomoć, dobrotvorne organizacije i ustanove više ne mogu da se odupru navali onih koji traže pomoć. Zbog dužničke krize, porodice su skliznule u siromaštvo i više ne mogu da plaćaju ni kiriju, ni hranu. To je posebno problematično kada mora da se hrani velika porodica sa petoro do desetoro dece. Zato se mnogi roditelji trenutno odlučuju da nekome ostave svoju decu. Teoharis Masaras, šef jednog ureda za socijalnu pomoć, svakodnevni je svedok ogromnog porasta broja ugroženih ljudi. On kaže da je u poređenju sa prošlom godinom tri puta više ljudi tražilo životne namirnice za Božić. Primećuje da je ove godine primetno da je pomoć potrebna nekada solidnom srednjem sloju stanovništva – što je razvoj koji se vidi i u Španiji. Masaras naglašava da nisu u pitanju samo zahtevi za finansijskom pomoći: ‘To što porodice od nas traže da im uzmemo decu – to je novo. Situacija u porodicama – uz ovakvo siromaštvo i prljavštinu – podseća na uslove u Trećem svetu’.”

„To nije usamljen slučaj, kao što potvrđuju sindikati, lekari i humanitarne organizacije u Grčkoj. Ljudi podnose sve više zvaničnih zahteva da im se oduzmu deca. Trenutno mnogi decu ostavljaju u dečjim domovima ili ih ‚zaboravljaju’ u obdaništima. Klinike javljaju o novorođenčadi ostavljenoj u bolnici ili čak na đubrištima. Grčki list ’Katimerini’ prenosi da je nedavno 500 porodica podnelo zahteve organizaciji ’SOS-dečja sela’ da rasporedi njihovu decu u domove. Kostas Janopulos rukovodi organizacijom ’Dečji osmeh’: ’Kriza je sve pogoršala. Alkoholizam, droge i psihički problemi su u naletu i sve više dece biva ostavljeno na ulici.’ Janopulos naglašava da je zbog drastične štednje zdravstveni sistem pred slomom i da je grčka privreda samo još beživotna sablast.“

Nacistički pomagači širom Evrope dobijaju nemačke penzije?

Levičarski nadregionalni dnevnik Junge velt preneo je pisanje belgijskog De morgena o tome kako „belgijski kolaboracionisti dobijaju penzije od nemačke države“. De morgen se poziva na Alvina de Koninka, sina borca pokreta otpora Alberta de Koninka (preminuo 2006.), koji je otkrio taj podatak istražujući razloge oporezivanja novčanog obeštećenja bivših prinudnih radnika nemačkog fašističkog režima. Krajem 2011. se saznalo da nemačke poreske vlasti od 13.500 bivših belgijskih prinudnih radnika traže da na sumu za obeštećenje plate porez od 17 odsto – i to retroaktivno od 2005.

2. Weltkrieg Waffen-SS beim Fahneneid

Pripadnici stranih SS trupa navodno i danas dobijaju nemačke penzije


Alvin de Konink je najpre mislio da se radi o birokratskom nesporazumu pa je počeo da istražuje. Savezna Republika Nemačka je posle rata postala pravna naslednica Trećeg rajha i preuzela sve obaveze u vezi s tim – pa i one prema vojnicima nacističkog režima. No, ne samo oni, već i stranci koji su bili u službi fašističke armije dobili su penzije, na primer, Leon Degrel, SS-oficir i komandant ’SS-divizije Valonija’ koji je u Belgiji posle rata osuđen na smrt, a posle toga pobegao u Španiju. Sve izgleda da je odluku da se tim pomagačima nacista prizna pravo na ratnu penziju donela vlada nemačkog Rajha koja je postojala između 1. i 23. maja – na njenom čelu se tada nalazio veleadmiral Karl Denic, Hitlerov naslednik. Postojanje ovih ratnih penzija za saradnike okupacionog režima dosad je bilo nepoznato, piše belgijski dnevnik.

U Evropi i danas nemačku ‚ratnu penziju’ dobija 900.000 osoba. Posle pada Berlinskog zida 1989, pristiglo je i 100.000 zahteva za podrškom i od bivših ‘ratnih dobrovoljaca’ iz baltičkih država. Tako su odjednom nastali visoki izdaci za Nemačku. To je 2010. dovelo do odluke da se ’ratne penzije’ oporezuju sa 17 odsto. List dalje prenosi da je nemački ministar spoljnih poslova Gido Vestervele u međuvremenu preneo belgijskom ministru finansija Didijeu Rendersu uveravanja da bivši prinudni radnici mogu da ignorišu pisma nemačkih poreskih vlasti.

Priredio: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević

Reklama