Grci nezadovoljni svojom demokratijom

Grčka demokratija se nalazi u krizi legitimacije. Građani Grčke ne veruju političarima i strankama i sve pesimističnije vide budućnost svoje zemlje. To je jedan od rezultata ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela agencija Pablik išju, a prenosi internet-portal Dojče mitelštands nahrihten. Oko 80 odsto ispitanih je razočarano demokratijom u Grčkoj. Oni navode da je ta demokratija loše funkcionisala. „Za Grčku je ta procena opasna: proteklih meseci nije bilo značajnih glasina o puču, ali je za građane vojska još uvek siva eminencija u pozadini. Ako generali dođu do zaključka da situacija ne može da se stabilizuje bez njihovog uticaja, neće oklevati da izvrše pritisak na vladu. A ima znakova da bi nezadovoljstvo moglo dalje da raste: velika većina ispitanih (75 odsto) veruje da će se finansijska situacija i dalje pogoršavati, a samo pet odsto građana smatra da će u budućnosti raspolagati sa više novca.

Posebno nezadovoljstvo Grci gaje prema političkim strankama – koje s pravom smatraju odgovornim za bedu. Tako 39 odsto njih ne vladinu koaliciju ni opozicione stranke ne smatra kompetentnim. Oko tri četvrtine ispitanih (76 odsto) uvereno je da vladajuća koalicija u kojoj se nalaze Nova demokratija, Pasok i Demokratska levica neće pregurati ceo mandat. Aktuelni premijer Antonis Samaras je još uvek omiljeniji od svog protivnika Aleksisa Ciprasa iz stranke Siriza. Vladajuća koalicija je još uvek popularnija od opozicije. Ali, kada bi sada bili održani izbori sa samo te dve stranke Siriza bi odnela pobedu, smatra 59 odsto građana. Strukturne mere poput privatizacije državnih firmi, 33 odsto ispitanih ne smatra neophodnim, a 62 odsto njih je za više privatizacije. I to pokazuje da Grci više ne veruju svojoj državi, posebno kada je reč o oporavku privrede.“

U Grčkoj treba ispraviti krive Drine

List Di velt objavio je intervju sa nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom – o Grčkoj. On tu objašnjava da u Grčkoj treba ispraviti krive Drine koje potiču od pre mnogo godina, a da vlada mora da ubedi građane da je sposobna da sprovede neophodne reforme. Šojble je naglasio da Grčka mora sve da ubedi da želi da ide putem koji je težak, ali jedini ispravan. On je podsetio da će Trojka EU, MMF i ECB sada sačiniti novi izveštaj o napretku Grčke, a u njemu će važnu ulogu imati i budžetsko planiranje oko koga u grčkom parlamentu treba da se postigne dogovor.

Šojble se osvrnuo i na 16. novembar kao termin za isplatu sledeće tranše kredita Grčkoj, rekavši da će o tome ipak odlučivati i nemački parlament. „Kada budemo imali izveštaj Trojke, idemo sa njim u Bundestag. A njemu se ne može oduzeti pravo da proverava, diskutuje i odlučuje. Jedno od ključnih pitanja novinara Di velta glasilo je: Kako objašnjavate nemačkim poreskim obveznicima da svojim novcem moraju da garantuju sa dugove Atine, dok se grčka elita koncentriše na utaju poreza i ne daje nikakav doprinos? Šojble je odgovorio da „Grčka ima problem sa svojom elitom. Naravno da je loše to što mnogi bogati Grci ne plaćaju porez. Ali, ne treba misliti ni da će zemlja moći da se sanira porezom nekolicine dobrostojećih. Da bi grčka postala konkurentna, potreban je bolan proces prilagođavanja koji obuhvata sve oblasti – a to znači da su njime obuhvaćene i široke narodne mase. To je delom nepravedno, u pojedinim slučajevima povezano i sa patnjama, to izaziva naše poštovanje i saosećanje, ali taj proces je neizbežan.“

Pripremio: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković