Grci ne žele sirijske otrove u svom moru | Evropa | DW | 17.08.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grci ne žele sirijske otrove u svom moru

Grčki zaštitnici životne sredine protestuju protiv uništavanja sirijskih vojnih otrova na otvorenom moru nedaleko obale Krita. Vodi ih strah od mogućih štetnih posledica po prirodu, ali pre svega turizam.

Na američkom specijalnom brodu "Cape Ray", koji se nalazi u Sredozemnom moru, od početka juna uništeno je oko 600 tona otrovnih hemikalija iz Sirije. Prema navodima Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) do sada je uništeno svih 581 tona hemikalije (potrebne za proizvodnju sarina). Posada broda je preostalo da uništiti još oko 20 tona iperita.

Iperit i materije potrebne za proizvodnju sarina se na brodu "Cape Ray" pretvaraju u bezopasne supstance u postupku hidrolize. Pri tome se proces uništavanja odvija korišćenjem vode i hemikalija. Do sada je uništavanje sirijskog hemijskog oružja na moru proteklo bez incidenata.

Strah od ekološke katastrofe

Ali na Kritu se ipak organizuju protesti. Razlog: "Cape Ray" plovi u međunarodnim vodama nedaleko od ovog ostrva. Brojni žitelji Krita zabrinuti su pre svega zbog jer su postrojenja za postupak hidrolize novijeg datuma, razvijena tek u februaru 2013. godine. Osim toga, po prvi put se hemijsko oružje uništava na brodu koji plovi. I uprkos tome što velike organizacije za zaštitu životne sredine nemaju prigovore i što je čak „Green Cross“ u ovom pitanju sarađivao sa Organizacijom za zabranu hemijskog oružja, brojni stanovnici Krita strahuju kako bi ipak moglo doći do ekološke katastrofe.

Među aktiviste koji se protive ovoj akciji je i grčki inženjer, član Stranke Zelenih, Vangelis Pisias. "Pretpostavljamo da uništavanje hemijskog oružja na moru sa sobom nosi znatan rizik. Mi smo uzaludno molili odgovorne prvo da izrade analizu o očekivanim posledicama po životnu sredinu", kaže Pisias u razgovoru za DW. "Ako ja kao inženjer treba da gradim nasip, onda ipak moram, po zakonu, da predočim analizu rizika." Stoga se Pisias čudi da se upravo kod uništavanja veoma opasnog hemijskog oružja to očigledno nije zahtevalo.

Protestna akcija sa najavom

Ovaj 67-godišnjak je 70-tih godina pozivao na otpor protiv "Režima pukovnika" (vojne hunte u Grčkoj - op. red.), a 2011. godine je učestvovao u akciji pružanja pomoći Pojasu Gaze. Sada se bori protiv uništavanja hemijskog oružja u blizini grčke obale. Još krajem jula je organizovao flotu jedrenjaka i ribarskih brodova za hrabru protestnu akciju na otvorenom moru. Uprkos velikim talasima, grčki aktivisti su se želeli da se približe američkom ratnom brodu u međunarodnim vodama kako bi predstavili svoje argumente protiv uništavanja hemijskog oružja.

Ali nije sve išlo po planu. "Zbog loših vremenskih uslova na otvorenom moru, neki od naših brodova uopšte nisu mogli da isplove, a posada broda "Cape Ray" osim toga očigledno nije želela susret s nama. Kada su videli da neko dolazi, samo su promenili pravac", kaže Pisias. Ipak, kako kaže, glavno je bilo "poslati poruku".

Prema njegovom mišljenju još je dovoljno vremena za protestne akcije: "Možda ćemo angažovati brže brodove i ljude koji znaju da plove na otvorenom moru i koji bi mogli da izdrže 50 sati na brodu." Pisias ipak naglašava da samo mirni protesti imaju smisla. On takođe načelno pozdravlja uništavanje hemijskog oružja, ali smatra da se to ne bi trebalo odvijati u Sredozemlju.

Sporni eksperiment

Prema navodima Organizacije za zabranu hemijskog oružja, tokom ove akcije uništavanja otrovne supstance ne bi smele da završe u moru. Osim toga OPCW navodi kako se sprovode stroge mere bezbednosti i da se nakon postupka hidrolize na američkom ratnom brodu svi ostaci prebacuju na kopno, gde se uništavaju u pećima za specijalan otpad. U tom postupku nema nikakvih štetnih ostataka.

Profesor fizike Evangelos Gidarakos sa Tehničkog unvierziteta na Kritu, smatra kako su strahovi stanovnika ovog grčkog ostrva opravdani. "Uništavanje se odvija na jednom prastarom brodu i u nesigurnim uslovima. To da se jedan ovakav eksperiment obavlja prvi put, ne čini stvar jednostavnom." Osim toga, kako on kaže, hemikalije bi mogle da savladaju sisteme (dihtunge) koji sprečavaju njihovo prodiranje u moru. "Na kraju krajeva mora se razmisliti o tome da se hidrolizom u poređenju sa konvencionalnim metodama uništavanja proizvodi mnogo više toksičnog otpada - kada je reč o iperitu otpadne vode se povećavaju čak 20 puta." Prema navodima OPCW-a preostale materije će biti prebačene u Finsku i Nemačku i tamo uništene. Tu se međutim, kako kaže Gidarakos, postavlja pitanje zašto se celokupan proces uništavanja ne odvija na kopnu.

Početkom 2014. godine grčki ministar spoljnih poslova Evangelos Venizelos pokušao je da smiri duhove. On je tako, na jednoj konferenciji u Briselu, naglasio kako uništavanje hemijskog oružja nije opasno. On je takođe rekao, kako u tehničkom smislu nema alternative uništavanju vojnih otrova ispred obala Krita. "Kao naučnik ja tu izjavu odlučno odbacujem", kaže profesor Gidarakos. "U Nemačkoj postoje specijalne firme koje bi mogle da preuzmu kompletno uništavanje. Prema mojim saznanjima prošle godine se o uništavanju otpada razgovaralo i sa Albanijom. Ali reakcije su bile tako žestoke, da se to uopšte nije moglo sprovesti."

"Ne rasplamsavati negativnu raspravu"

Sada je dakle tu Krit. Tačnije rečeno: tajno mesto u Sredozemnom moru, prema procenama udaljeno 250 morskih milja od južne obale ovog ostrva. Tamo se na brodu "Cape Ray", koji se nalazi u pratnji nemačke fregate "Schleswig-Holstein", uništavaju sirijski vojni otrovi. I upravo na vrhuncu turističke sezone operacija se odvija punim intenzitetom - i uznemirava i turistička udruženja na ostrvu.

Upravo zbog toga je u jednom svom pismu grčki ministar spoljnih poslova upozorio. "Bilo bi pogrešno ako bismo mi sami rasplamsali negativnu debatu na međunarodnom turističkom tržištu, posebnu jer druge zemlje Sredozemlja tu temu uopšte ne pominju". Jasnije rečeno: Što pogođeni budu glasnije govorili o opasnosti za turizam, to će više naštetiti sami sebi. Možda se upravo zbog saveta šefa diplomatije brojni ljudi na Kritu ipak vrlo suzdržano javljaju za reč, kada je reč o problemu o uništavanju hemijskog oružja pred obalom njihovog ostrva.

Audio i video