Gras pojašnjava: Kritikujem izraelsku vlast!
7. april 2012.
Ginter Gras tvrdi da je žrtva medija, ali priznaje da je možda trebalo drugačije da formuliše neke rečenice svog dela: „Trebalo je da izbegnem paušalni termin ‘Izrael'“, rekao je 84-godišnji Gras za Zidojče cajtung, braneći se od napada na njega i njegovu proznu pesmu „Was gesagt werden muss“, objavljenu u istom listu.
Netanjahu je kriv…
Gras bi, kaže, danas jasnije napisao da je kritika u prvom redu upućena aktuelnoj izraelskoj vladi na čelu sa Benjaminom Netanjahuom. „Njih ja kritikujem. Kritikujem politiku koja, protivno rezolucijama UN, nastavlja da gradi jevrejska naselja. Kritikujem politiku koja Izraelu pribavlja sve više neprijatelja i sve više izoluje tu državu“, kaže mislilac i dodaje da je upravo Netanjahu čovek koji najviše šteti sopstvenoj zemlji.
U svojoj pesmi Gras tvrdi da Izrael, kao nuklearna sila, ugrožava svetski mir tako što ratom preti Iranu. Netanjahu je brzo odgovorio svojim tekstom: „Iran je pretnja miru i bezbednosti u svetu, a ne Izrael. Iran preti drugim državama uništenjem, a ne Izrael“, piše premijer, podsećajući da teheranski vlastodršci neskriveno govore o uništenju „cionističke države“.
…Nemačka takođe
Oštrom peru nobelovca Grasa nije promakla ni nemačka spoljna politika – pre svega isporuka ratnih podmornica u Izrael, što Gras naziva „nepoštenom reparacijom“. Podmornice, od kojih su tri već u službi izraelske mornarice, a delom ih finansira Nemačka, mogu nositi konvencionalno naoružanje, ali i nuklearna torpeda. Time je Nemačka „uvučena u kolektivnu odgovornost“, smatra Gras.
Gras (ni)je antisemita
U međuvremenu se čoveku koji je 1999. dobio Nobelovu nagradu za književnost prebacuje čak i antisemitizam, što je u Nemačkoj posebno osetljiva tema. Izraelski novinar i istoričar Tom Segev pesmu smatra „sramotnom“ jer „izvrće činjenice“, ali ne veruje da je Gras antisemita: „Legitimno je kritikovati Izrael, čak i u Nemačkoj. Kritika spolja je vrlo bitna, kada je u pitanju recimo represija protiv Palestinaca. Zapravo, jedino je spolja i moguća kritika stanja ljudskih prava u nekoj zemlji“, smatra Segev.
Uniformisano mišljenje
Gras se u Zidojče cajtungu žali i na tretman u medijima – gotovo svuda je njegovo razmišljanje dočekano na nož: „Nedostaje mi širina mišljenja, živa diskusija koja bi trebalo da pripada demokratiji. Protiv mene se digla novinarska horda“, kaže pisac koji je reakcije na njegovu pesmu označio kao „uniformnost mišljenja“. Termin „uniformnost“ ima jaku simboliku jer potiče od nacista. Njihova propaganda je ukidanje pluralizma te potčinjavanje slobodnih medija pravdala upravo potrebom za „uniformnošću“.
Autor: Nemanja Rujević (dpa,afp,rtr,dadp)
Odg. urednica: Ivana Ivanović