Granicu za penziju povećati postepeno

Preporuke MMF srpskim vlastima o produženju radnog veka i povećanju PDV-a, koji sada iznosi 18 odsto, nailaze na različite komentare u srpskoj javnosti. Upozorava se da bi povećanje PDV-a negativno uticalo na standard građana, ali se isto tako navodi da je to jedno od najlakših rešenja za vlast.

Što se tiče pomeranja starosne granice za odlazak u penziju, koja sada iznosi 60 godina za žene i 65 godina za muškarce, upozorava se da je životni vek u Srbiji kraći nego u ostalim evropskim zemljama. To znači da bi se produženje radnog veka trebalo posmatrati i u kontekstu dužine korišćenja penzija. Istraživanja tako pokazuju da, ako se izuzme Makedonija, žene u Srbiji najkraće žive u poređenju sa 27 EU zemalja, pa čak i u poređenju sa Hrvatskom i Crnom Gorom.

Potrebne brze mere

Ekonomista Goran Nikolić, iz Instituta za evropske studije, kaže za DW da je produženje radnog veka mera koja se svakako ne može brzo doneti, i pokazati brze rezultate. Srbiju to svakako čeka, ali to je proces koji može potrajati, ističe Nikolić:

„Malo je sve to složenije zbog sindikalnih zahteva, koji će verovatno to pokušati da spreče, ili da produže taj proces. Vidimo da, recimo, u Austriji pomeranje granice traje nekih skoro dvadesetak godina. Taj zakon će verovatno biti usvojen u narednim godinama, i onda će on jako sporo da dovede tu granicu na evropske gabarite. Dakle, to je nešto što ne može imati brzo dejstvo, i to je svima jasno. Znači, nama treba mera koja ima brzo dejstvo za punjenje budžetskog deficita a to je PDV“.

Loše po standard građana

Budžetski deficit se može smanjiti na dva načina, ili depresijacijom kursa dinara, ili povećanjem PDV-a, ocenjuje Nikolić:

„Depresijacija kursa proizvodi dodatnu inflaciju, inflacija obezvređuje dohotke koji se dele iz budžeta, i kupovinu drugih roba i usluga. Krajni cilj svake vlade je da obori potrošnju. Neko to radi direktnim smanjenjem plata i penzija, ili depresijacijom kursa ili povećanjem PDV-a. Ja mislim da će kombinacija obe mere istovremeno biti nešto što je razumno uraditi. A kakav je efekat na standard građana, pa on će svakako biti negativan. To obara standard, ali to i jeste cilj mere: vi ne možete da postignete uštedu ako ne oborite potrošnju, a obaranje potrošnje je zapravo obaranje standarda“.

Hoće li se povećati samo PDV?

Branislav Čanak, predsednik sindikata Nezavisnost, kaže za DW da je PDV zapravo porez koji se odmah prevaljuje preko leđa potrošača. To će naravno izazvati automatsko povećanje cena, kaže Čanak:

„Ja se samo bojim da se tu pored PDV ne ušunjaju i neka druga povećanja, poput marži koje uzimaju trgovci. Jer, kad vam povećaju PDV onda tu na mala vrata mogu da se udenu, sa težnjom da vi to odmah ne primetite jer vas je fascinirao efekat PDV-a, i povećanja marži s namerom da vam se uzme još malo kože s leđa“.

Nema vremena za čekanje

Stručnjaci upozoravaju da je povećanje PDV-a najlakša mera za vlast, i da bi umesto toga uštede trebalo postići smanjenjem administracije, sive ekonomije, ili reformom javnih preduzeća. Goran Nikolić smatra da ta priča nije realna:

„Dugo mi pričamo o tome a efekti su spori. Mi tako imamo pad korupcije od 2000 godine, ali on je spor. Nama su sada potrebne urgentne mere. Vi nemate vremena da čekate da se popravi poslovna klima, to se jako sporo dešava. Imamo i dodatni faktor, to je kriza u svetu, i nama u takvoj situaciji raste javni dug. Naravno, mi moramo imati deficit, nerealno je ako neko sad misli da ćemo doći u nulti saldo konsolidovanog budžeta, to jednostavno nije realno, ali nivo deficita moramo svakako da smanjimo“.

Nema tog sindikata u svetu koji bi podržao produžetak radnog veka, kaže Branislav Čanak. Ali, važnije od toga je kakva će situacija sačekati nekoga ko će morati da radi dve ili više godina duže do penzije, ističe Čanak; da li će ga sa 67 godina sačekati sigurna i kvalitetnija penzija nego, recimo, ona koju bi imali ako odete u penziju sa 65 godina. To je ono što brine sindikate, jer je u Srbiji katastrofalna zaposlenost od 45 posto, a broj penzionera je mislim već prevazišao broj zaposlenih, upozorava Čanak.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković