Gradonačelnik koji ne brine o građanima | Mozaik | DW | 19.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Gradonačelnik koji ne brine o građanima

Rio de Žaneiro se za Olimpijske igre priprema uz ogromne građevinske zahvate. Pritom su morala da nestanu čitava naselja. Ali nisu se svi stanovnici pomirili s tim prisilnim iseljavanjem.

Marija de Penja (na naslovnoj fotografiji) sada živi u krilu jedne crkve. Tačnije, kako sama kaže, tamo „nekako preživljava“. Da bi kuvala mora da ode do komšija jer u njenom smeštaju nema kuhinje. Istovremeno, njena bašta je još uvek tu, odmah iza crkve – tačnije, ono što je ostalo od bašte.

Vodi nas preko do raskrčenog područja gde je nekada bila njena kućica i gde je 23 godine živela sa svojom porodicom. Uvele stabljike paradajza svedoče da je tu bila njena bašta. Jedan mali plod još uvek visi sa stabljike, kao da i on prkosi građevinskim zahvatima. Osmog marta buldožeri su srušili kuću Marije de Penje – i to bez upozorenja.

Ona je, naime, jedina koja je odbila da ode. Odbila je i nadoknadu koju su joj nudili za njenu kuću. Bila je uporna: niko je neće oterati iz naselja Vila Autodromo koja se prostirala na zapadu grada, odmah pored Olimpijskog parka. 51-godišnja stanovnica Rija i dalje ne želi da ode, iako je sada tu sve puno građevinskog materijala, vazduh je prepun prašine, a od mnogih kuća ostale su samo ruševine. U borbi za ostanak mnogo je pretrpela i doživela: pretili su joj, čak su je i tukli – policija joj je 2015. za vreme protesta slomila nos.

Brasilien Zwangsumsiedlungen in Rio wegen Olympia Graffitis

Od živog naselja ostale su samo ruševine – i poneke borbene parole.

Olimpijada je prekinula mir

Vila Autodromo je, kaže, oduvek bilo posebno naselje. Kao i mnoga druga u Rio de Žaneiru, nastalo je ilegalno pre tridesetak godina, na ivici jedne trkačke staze koja je se prestala da se koristi. Tu je živelo oko 3.000 ljudi. Osamdesetih je naselje legalizovano i tako je i ona dobila pravo stanovanja. Tada je to bilo još močvarno područje, oko 40 kilometara od centra grada, ali mnogi su ipak rado tamo živeli. Vladala je velika solidarnost, a i stopa kriminala bila je daleko niža nego u mnogim drugim favelama Rija. „Bili smo ovde kao velika porodica“, kaže Penja. „To je bio dobar život“ – dok nije odlučeno da će Rio de Žaneiro da ugosti Olimpijske igre.

Odlučeno je da centar igara bude smešten u gradskom okrugu Bara de Tižuka, zapadnom delu grada u kojem su još od šezdesetih građene zgrade za nešto imućniju srednju klasu. Sada je trebalo da, i zbog Olimpijade, ta četvrt postane luksuzni deo grada i gradska uprava građanima je poručivala da je to „nasleđe“ koje će građanima ostati i nakon sportske manifestacije. Ali kojim građanima? Vila Autodromo u stvari se nalazi usred okruga Bara i ona je morala potpuno da nestane – i kućice, i njeni stanovnici. To je bila odluka grada.

U početku je odlučeno da se stanovnicima isplati odšteta – ponekad je ona bila veća, nekad niža. Ali sve se svodilo samo na jedno: ljude je trebalo naterati da odsele u druge delove grada. Oni koji su odbijali da odu, postali su žrtve psihološkog rata: grad im je obustavio isporuku električne energije, ponekad su im bageri šut od susedne porušene kuće nasipali direktno pred ulazna vrata.

Brasilien Olympisches Dorf in Rio de Janeiro

Još dok je sve bilo u planovima, bilo je rešenja koja bi omogućila opstanak naselja. Ali...

„Narodni“ urbanistički plan

Borba stanovnika bila je duga i žilava i iznenadila je čak i gradsku upravu. Pozivali su se na pravo stanovanja koje su stekli, a u pomoć su pozvali i stručnjake. Još pre nego što su došli bageri, oni su, zajedno sa dve organizacije za urbanističko planiranje, napravili alternativni plan urbanističkog rešenja Olimpijskog parka po kome bi i to naselje moglo da opstane.

Taj plan nazvali su „narodni plan“ i još 2012. su ga predstavili gradu. Gradski oci su im, pred očima javnosti, obećavali brda i doline, ali u stvarnosti jedino što su čuli bile su prijetnje: „Rekli su nam, niko neće ostati ovde. A onaj ko neće da popusti, taj će da izgubi sve“, priča Marija de Penja.

Među stručnjacima koji su želeli da pomognu tim stanovnicima bila je i Gizele Tanaka. Ona je urbanistkinja i profesorka za prostorno planiranje na Federalnom univerzitetu u Riju (UFRJ). Ona je učestvovala u izradi tog „narodnog plana“ jer je videla kako se grad ponaša prema tamošnjim stanovnicima: „Strategija grada bila je da odvuku stanovnike iz tog naselja tako što će da im plati visoke odštete. Ali onda su u gradu shvatili da jednostavno nemaju dovoljno novca da svima toliko plate i onda su drugima nudili manje, poručujući im 'uzmite to ili nećete dobiti ništa'.“

Razlozi zbog kojih bi to naselje trebalo uništiti stalno su se menjali: „Čas su govorili da je to iz razloga očuvanja okoline, čas su tvrdili da tamo mora da prođe jedna saobraćajnica. Učestvovala sam na ukupno devet sednica i ne bi verovali šta se sve tamo pričalo. Na primer, trebalo se srušiti 40 kuća kako bi se izgradio jedan jedini pešački most. Kako molim? Bila sam uverena da mora da postoji drugi način“, priča profesorka urbanizma.

„Dobio sam novac, ali mi je žao“

Brasilien Zwangsumsiedlungen in Rio wegen Olympia Altair Antunes Guimarães

Gimarais je dobio novac, ali mu je sada žao

Gradonačelnik Rio de Žaneira Eduardo Paes uveren je da je grad ispravno postupao – čak i taj pešački most bio je „logistička mera jer su nam potrebni pristupni putevi“. Isto tako, on ne nalazi opravdanje za pritisak mnogih nevladinih udruženja zbog rušenja naselja Vila Autodromo jer „mnogi stanovnici su otišli dobrovoljno“. „Onaj ko je otišao, taj je dobio odštetu. Niko nije prisilno oteran“, kaže Paes za DW.

Altair Antunes Gimarais jeste, kako reče gradonačelnik, otišao dobrovoljno i jeste dobio odštetu: milion i 200.000 reala (oko 300.000 evra). Priznaje: „To je za mene ogroman novac“, ali i po njegovom svedočenju nije baš sve bilo tako kao što kaže gradonačelnik. I samo rušenje nije prošlo bez incidenata: „Bio sam na putu kada su došli bageri, a ja sam bio na oko tri sata vožnje od Rija. Nazvao me moj nećak i rekao mi da mi upravo ruše kuću.“ Sada živi s porodicom kao stanar u drugom delu grada i traži kuću. Ni sada, nakon nekoliko meseci, dok stoji na mestu svoje bivše kuće u Vila Autodromo, još uvek ne može sasvim da prihvati činjenicu da je tako pregaženo njegovo pravo na stanovanje. Gotovo sa suzama u očima posmatra stakleni toranj koji se tamo završava i koji će biti novinarski centar za vreme Olimpijskih igara. „Sve me to rastužuje. Ali i pravnicima je gradonačelnik važniji nego što smo im mi – građani.“

Baš se za gradonačelnika Rio de Žaneira, Paesa, može ozbiljno sumnjati da čitav taj projekt manje stvara za grad i građane – a više za sebe i pre svega, za svog dobrog prijatelja i građevinskog preduzimača Carlosa Karvalja: „Njemu pripada 75 odsto zemljišta na kojem su zgrade Olimpijskih igara“, kaže Gimarais. Svi u gradu znaju da su oni dobri prijatelji i da je građevinski preduzimač platio izbornu kampanju gradonačelnika Paesa.

Brasilien Eduardo Paes Bürgermeister von Rio de Janeiro

Za gradonačelnika Rija Eduarda Paesa se baš sve odvijalo po zakonu i u „najboljoj nameri“.

Srećne“ porodice

Tek ovog proleća gradonačelnik je ipak popustio pritisku medija i predstavio kompromis: nekim porodicama biće dozvoljen ostanak u onome što je nekad bilo naselje Vila de Autodromo. „Nekim porodicama“ je zaista dobar izraz: to će biti moguće za samo 22 porodice. Jedna od njih je i obitelj Marije de Penja: „S jedne strane se ojećam kao pobednica jer ću moći da ostanem. Ali s druge strane, nekada je tu živelo 583 porodica i njih više neće biti.“

U svakom slučaju joj je jasno: nekadašnji lepi dani, više se neće ponoviti. „Ponekad se budim usred noći s bolovima u grlu od sve te prašine oko nas. Često imam problema s disanjem.“ Lekarsku pomoć joj ntko nije ponudio. Ali svejedno: šta god se dogodilo, ona će tu ostati.