Grad koji ne želi da nestane

Verovatno je stanovnicima Altene prekipelo kada je trebalo obnoviti pločnik u centru grada. Vlasnici prodavnica su se 2001. godine obratili gradonačelniku i rekli da treba obnoviti pešačku zonu. Ali Andreas Holštajn im je saopštio da u gradskoj nema novca. „Rekao sam im da od pokrajinskih vlasti mogu zatražiti podsticaje i da se onda možemo ponovo sastati negde tamo 2010. ili 2011. godine. Ili da moramo to učiniti drugačije. Sami.“

Međutim, onda se dogodilo nešto na šta gradonačelnik nije računao: „Vlasnici prodavnica su na moje veliko iznenađenje rekli: Dobro, mi ćemo to učiniti.“

Nekoliko dana kasnije svi su prionuli na posao. Trgovci su zajedno s gradonačelnikom u mukotrpnoj domaćoj radinosti popravili kameni pločnik, a svakog dana im je stizalo pojačanje u obliku novih volontera. „Jedni su pravili sendviče, dok bi neki ugostitelji rekli: 'Na žalost sada moram da odem za šank, ali kad završite, dođite da popijete nešto na moj račun“, priseća se političar Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Drugačija politika i drugačiji političar

Andreas Holštajn je već gotovo dve decenije gradonačelnik Altene, grada u Severnoj Rajni-Vestfaliji, koji je pre 50 godina imao dvostruko više stanovnika nego danas. Gradić koji se pretvorio u varoš jer su otišle fabrike poput Nokije, za koju je nekada radilo 3.000 ljudi. Grad iz kojeg mladi ljudi odlaze jer ne vide perspektivu i u kojem je svaki treći stanovnik stariji od 60 godina. U ovom gradu, za razliku od 40 kilometara udaljenog Dortmunda, stambenog prostora ima na bacanje.

Altena i susedna rurska metropola Dortmund sa svojih 580.000 stanovnika odličan su primer različitog razvoja u nemačkim selima i gradovima. I rast i smanjenje su izazovi. Pogotovo kada nedostaje novca.

Holštajn, koji je i sam rođen u Alteni, prvo je počeo da sređuje u sopstvenom dvorištu: prodao je službeni skupi mercedes i sada se na posao vozi u Folksvagenovom Polu. Srezao je budžet, smanjio broj radnih mesta u gradskoj upravi sa 180 na 120. Zatvorio je jedan od dva bazena, vrtiće koji nisu bili popunjeni i dve osnovne škole. Srušio je neke zgrade i crkve. Sve to je nailazilo na žestoke proteste građana.

„Uvek sam govorio ljudima da nameravam da vodim drugačiju politiku. I u pozitivnom, ali i u negativnom smislu!, kaže ovaj 55-godišnjak. „To znači otvoreno govoriti građanima kakva je situacija i zajedno s njima pronalaziti rešenja.“

Uključiti građane, na ravnopravnoj osnovi, dodaje. Moderirati promene. U Alteni nema praznih fraza, i to funkcioniše. „Kada sam prvi put nakon pet godina bio ponovno izabran za gradonačelnika, jako sam se obradovao. Ali i začudio“, priznaje ovaj pravnik kroz osmeh.

Ništa bez građana

Oduševiti ljude je jedno, a realizovati stvarnu promenu sistema nešto sasvim drugo. Za to je potrebna konkretna podrška građana i građanki poput Anete Vezeman i Doroteje Izenbek. Vezeman je u gradu nadležna za angažman građana, a Izenbek je socijalna pedagoškinja. Njih dve su deo lokalnog „Stellwerka“, volonterske organizacije koja poboljšava život u gradu.

Preko njih se lociraju problemi i nalaze dobrovoljci – da sade cveće, ili pak da u „Kafeu za popravke“ popravljaju polomljene igračke i pokvarene računare, mladi podučavaju stare digitalnoj tehnologiji, stari im se revanširaju svojim znanjem...

Vezeman se priseća kad je shvatila da se nešto u Alteni mora promeniti: „Gradonačelnik je pozvao na informativno okupljanje i rekao da više ne možemo dalje po starom. Rekao je kako možemo: ili da i dalje nemo posmatramo kako se smanjujemo ili da to shvatimo kao šansu.“ Kod Izenbek je bilo teže: „Ceo grad je bio u nekoj vrsti depresije, i ja isto. Bili smo očajni. Govorili smo da ovo više nema smisla, da i mi moramo otići.“

Izlaz iz depresije

Konkretna šansa se ukazala kad je Fondacija Bertelsman 2006. godine izabrala Altenu kao jednu od šest opština u Nemačkoj za projekat „Novo starenje u gradu“. Cilj projekta je u početku bio samo poboljšanje kvaliteta života starijih stanovnika grada. Ali kako se sve više ljudi uključivalo u projekat, na kraju je počelo da se radi na tome da se poboljša kvalitet života svih građana Altene.

„Jedna grupa u kojoj sam bila i ja je razvijala ideje na koji način možemo ulepšati sliku našeg grada, druga grupa je organizovala sastanke i osmislila novo javno mesto za roštiljanje, treća je tražila mogućnosti širenja kulturne ponude i sadržaja za mlade“, priča nam 75-godišnja Izenbek: „Na kraju nas je bilo 80!“

Projekat se na kraju pretvorio u inicijativu „Stellwerk“ koja u saradnji s gradskim vlastima brine o raznim temama i problemima u Alteni, pa i o izbeglicama. Altena je 2015. godine primila mnogo više izbeglica nego što je trebalo, jer su hteli da dovedu mlade ljude. Grad i njegovi volonteri su puno lakše savladavali prepreke i odgovarali na izazove jer su već imali iskustva u zajedničkom rešavanju problema.

Ali uprkos brojnim koracima i poboljšanjima, put do željenog cilja je dug. Pešačka zona u Alteni je još prilično mrtva. Tu su doduše jedna apoteka, banka, kiosk i grčki restoran, ali čitav niz izloga zjapi prazan čekajući novog vlasnika, odnosno trgovca. Trenutno je dvadeset lokala prazno.

Gradonačelnik je zato došao na ideju „Pop-up-trgovine“: zainteresovani mogu tri meseca da isprobaju neku poslovnu ideju i da za to od grada dobijaju podršku. Ako im posao krene, mogu produžiti zakup.

Kreativna rešenja

A zapravo trgovci ne bi smeli da se plaše da neće biti dovoljno mušterija i kupaca. Jer svakoga dana se u pešačku zonu slivaju ljudi koji koriste lift što ih vozi do zamka  Altena, zaštitnog znaka grada. Za pola minuta on se popne na 85 metara iznad grada.

I to je bila ideja Andreasa Holštajna. Ideja koja nije odmah naišla na oduševljenje kod svih. „Bilo je ljudi koji su se bojali da će to biti grob za milione evra. U Nemačkoj je bilo dosta takvih primera“, kaže nam Štefan Sensen iz Fondacije zamka Altena.

Ali lift se pokazao kao pun pogodak. Od aprila 2014. kada je završen, tvrđavu posećuje 130.000 ljudi godišnje – dvostruko više nego pre. A tu je i Srednjovekovna fešta koja se održava početkom avgusta.

Grad koji je počeo da izumire ponovno se rađa zahvaljujući turizmu i kreativnim idejama svog gradonačelnika i građana. Ali Andreas Holštajn ostaje realan: „Ne smemo previše da sanjamo. Za male i srednje gradove u Nemačkoj, realističan cilj je da održe postojeći nivo. I da za to omoguće dugoročno finansiranje.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android