Građani se udružuju i ulažu u poljoprivredu

Kancelarija Kristijana Hisa je tamo gde su njegovi roditelji počeli – u jednoj maloj seoskoj kući. Tu u vinogradarskom mestu Ajhšteten, sa 3.000 stanovnika, njegovi roditelji su 1969. osnovali jednu od prvih organskih farmi u Nemačkoj. Kristijan His je ostao veran porodičnoj filozofiji. Ali, umesto da kao roditelji većinu vremena provodi u bašti, školovan baštovan motiku i lopatu je zamenio za miš i tastaturu.

Provizorni natpis na drvenim vratima, skromno nameštena radna soba i brdo papira – tako izgleda kancelarija 51-godišnjeg preduzetnika, osnivača akcionarskog društva Regionalvert AG. His ovim društvo pre svega želi da od loše finansiranih idealista organske poljoprivrede stvori prave preduzetnike. „Regionalvert AG samo želi da se poput holdinga finansijski uključi u gazdinstva sa organskom poljoprivredom. Cilj je da se stvori mreža proizvođača organske hrane, kako bi mogli međusobno da se pomažu.

Rešiti problem finansiranja

Da bi taj cilj postigao, Kristijan His je došao na ideju da formira građansko akcionarsko društvo. Umesto da građane posmatra kao mušterije, His od njih želi da stvori investitore. Princip glasi: „Građani regiona kupuju akcije Regionalverta AG i za to uplaćuju novac, najmanje 500 evra po akciji“, objašnjava His. „Taj novac Ragionalvert AG ulaže u regionalna gazdinstva koja se bave proizvodnjom, obradom i distribucijom organske hrane.“

His je do sada skupio preko 2,3 miliona evra od preko 500 akcionara. Tim novcem akcionarsko društvo Regionalvert AG već je investiralo u 16 partnerskih gazdinstava, među kojima su organske farme, pijace sa organskom hranom, ili njihovi prerađivači.

Ulaže se samo u užem regionu, objašnjava His. Iz opravdanih razloga radijus od 150 kilometara ne bi trebalo da se širi. “Ako se ide van tih granica, onda je neposredna, svakodnevna saradnja ekoloških gazdinstava otežana, kao i važan efekat sinergije.”

Mreža za uzajamnu pomoć gazdinstava

O kojim sinergijama govori His, može da se proveri kod Janisa Centlera. Mladi preduzetnik od pre dve godine vodi jedan organski povrtnjak, smešten na izlazu iz Ajhštetena. Njegov mali pogon je od zatvaranja spasila finansijska pomoć Regionallverta AG. U dvorišnoj radnji strogo ekološki vođenog povrtnjaka izbor je veliki.

Centler mušterijama objašnjava da je preko 50 vrsta izloženog povrća uzgajano bez korišćenja industrijskog đubriva. Umesto hemijskih preparata školovani farmer kao đubrivo koristi kravlje balege, koje dobija u zamenu za detelinu od mlekare koja je deo mreže Regionalverta AG. Krug usluga i protivusluga, koji i prilikom prodaje dobro funkcioniše, kaže Centler. On preko 50 odsto svoje robe prodaje van dvorišne prodavnice. “Usko smo povezani sa dve radnje, to znači da od njih dobijamo i povratne informacije o tome kako se naši proizvodi ocenjuju, šta je dobro, a šta ne.”

Dugoročno bi i biznismen His trebalo da pobere plodove rada. Na kraju krajeva je i samom akcionarskom društvu - da bi uspelo da se održi - potrebno još više akcionara, više kapitala i više preduzeća koja mogu da ga podrže. To je svakako jedan od razloga što su drvena vrata Hisove kancelarije tokom čitavog dana široko otvorena.

Autori: Rihard Fuks / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon