Grčka ponovo traži reparacije | Evropa | DW | 12.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka ponovo traži reparacije

Vlada Grčke ponovo je uputila zahtev Nemačkoj da plati obeštećenje za ono što je počinila u Drugom svetskom ratu. Iako taj zahtev nije bez osnova, malo je šansi da on bude uspešan.

Prošlo je više od 70 godina od vremena kada su nemački okupatori u Grčkoj ubili na hiljade ljudi, uništili infrastrukturu, a od grčke Centralne banke na silu uzeli novac. Nemačka za to nikada nije platila obeštećenje. Ipak, za vladu u Berlinu ta stvar je završena. Portparol vlade Štefen Zajbert jedino je izjavio: „Nemačka je apsolutno svesna svoje istorijske odgovornosti zbog patnji koje je nacionalsocijalizam naneo brojnim državama Evrope.“ Nemački parlament je nedavno izglasao produženje paketa pomoći za Grčku.

Ipak, za Berlin je pitanje reparacija „pravno i politički zatvoreno poglavlje“. Martin Јeger, portparol nemačkog Ministarstva finansija nedvosmisleno je stavio do znanja: „Sa Grčkom nećemo voditi pregovore o obeštećenju.“ Vlada u Berlinu stalno ukazuje na to da je 1960, u okviru sporazuma koji je postignut između nekoliko država, Nemačka već platila 115 miliona tadašnjih nemačkih maraka. Osim toga, uspostavljen je „opsežan sistem pravila za obeštećenje i obnovu“ od kojih je i Grčka imala koristi.

Bez mirovnog ugovora, nema ni novca

Međutim, za Grčku ta tema nije stvar prošlosti. Profesor međunarodnog prava Ulrih Batis iz Berlna za DW kaže: „Oni su više puta pokušavali da pokrenu to pitanje, kako pred nacionalnim, tako i pred međunarodnim sudovima. Do sada nisu imali uspeha.“ On ujedno smatra da šanse Grčke ipak nisu ravne nuli.

U Londonskom sporazumu o poravnanju dugova, koji je Nemačka s nekadašnjim protivnicima iz Drugog svetskog rata sklopila pedesetih godina prošlog veka, stoji da će konačno pitanje nemačkih dugova iz rata biti rešeno kada bude potpisan konačni Mirovni ugovor. Kada je sprovođen proces ujedinjenja Nemačke, vlada u Berlinu svesno je izbegla potpisivanje ugovora koji bi nosio takav naziv. Zato, kaže Batis, pozicija Nemačke danas glasi: „Nema Mirovnog ugovora i zbog toga ne možete ništa ni da dobijete.“

Potraživanja Grčke ravna državnom dugu

Očigledno da je upravo na to ciljao premijer Grčke Aleksis Cipras kada je u parlamentu u Atini izjavio da Nemačka sve do danas izbegava zahteve za obeštećenje „zahvaljujući pravnim trikovima“. Pravnik Batis priznaje: „Ne može se osporiti da grčki zahtevi imaju izvestan legitimitet.“ On ipak odbacuje tvrdnju o „pravnim trikovima“ i dodaje: „Sporazume o kojima se ranije pregovaralo, na kraju su potpisali svi. Nemačka nije nikome ništa diktirala.“ Ipak, razumljivo je da Grčka, koja je u teškoj situaciji, sada igra na sve moguće karte, smatra Batis.

Cipras nije spominjao nikakve sume, ali grčki list „To Vima“ je protekle sedmice citirao podatke iz jednog dokumenta za koji navodi da je „strogo poverljiv“. Radi se o proračunu iz 2013. godine u kojem se govori da ta suma koja uključuje obeštećenje i prisilno uzete obveznice Centralne banke, iznosi 300 milijardi evra. Slučajnost ili ne – to otprilike odgovara ukupnom državnom dugu Grčke. Drugim rečima, ukoliko bi Nemačka platila sumu koja se od nje traži, a ništa ne govori u prilog tome da će tako i biti, onda bi Grčka odjednom ostala bez ikakvih državnih dugova.

Das Goethe Institut von Athen

Zgrada Gete instituta u Atini

Sudski veštak već procenio imovinu

Grčki ministar pravde Nikos Paraskevopulos preti da će u krajnjem slučaju zapleniti nemačke nekretnine u Grčkoj - na primer Gete institut ili Nemački arheološki institut. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert odbio je da dâ bilo kakav komentar na tu temu. Evropski poslanik iz nemačke liberalne stranke FDP Aleksander Graf Lambsdorf ocenio je da je ta ideja „protivpravna“ i kritikovao grčko pravosuđe koje po njemu „sebi dozvoljava da ga upregnu u kola političke kampanje“. I Lambsdorf smatra da su ratni dugovi isplaćeni. „Umesto da biju bitke iz prošlosti, nova vlada bi trebalo da pokrene bitku za budućnost“, kaže nemački poslanik.

Pretnja grčkog ministra pravde za profesora Batisa nije nikakva novost: „Još pre nekoliko godina u zgradu Gete instituta u Atini dolazio je sudski veštak kako bi je premerio i izvršio procenu vrednosti u slučaju da ona bude zaplenjena.“ Ipak, Batis tvrdi da bi „na osnovu važećeg prava i postojećih presuda“, plenidba bila nelegalna. Sudski veštak ni tada nije mogao da sprovede plenidbu „jer je Grčka izgubila proces“.

Podrška iz Bundestaga

Kada je reč o prisilnom izuzimanju obveznica grčke Centralne banke, što se desilo tokom Drugog svetskog rata, tu vlada u Atini ima podršku od Anete Grot, poslanice stranke Levica u Bundestagu. Ona je za agenciju Rojters izjavila: „Vlada u Berlinu trebalo bi da pronađe rešenje sa Grčkom kako bi se isplatilo 11 milijardi evra.“ Visinu duga od 11 milijardi evra obračunala je prethodna vlada u Atini sa premiejrom Antonisom Samarasom na čelu.

Anete Grot podržava ideju grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa da bi uz pomoć tog novca trebalo osnovati razvojnu banku po uzoru na Nemačku banku za obnovu i razvoj KfW.