Grčka ponovo deo Evrope | Izbor iz štampe | DW | 15.08.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Grčka ponovo deo Evrope

Parlament u Atini je posle maratonske sednice odobrio reforme i time ispunio preduslove za treći paket pomoći. O tome, ali i o problemima Grčke sa talasom izbeglica pišu nemački mediji.

Griechenland Beratung Hilfspaket Parlament Finanzminister Euclid Tsakalotos Abstimmung

Glasanje u parlamentu u Atini

Velt ovako piše o pristanku parlamenta Grčke na paket reformi i nove mere štednje: "Grčka se vraća realnoj politici. Tokom parlamentarne debate premijer Aleksis Cipras je uspeo da progura opsežan program reformi pun različitih izazova. Treba mu odati poštovanje za to. Za taj cilj je žrtvovao jedinstvo unutar svoje stranke, ali i unutar vlade. Grčku verovatno čekaju novi izbori, a naredna vlada će verovatno biti postavljena na širim političkim osnovama i biće manje ekstremna. Verovatno je i to da Grcima neće poći za rukom baš sve što je planirano. Politički gledano - oni su ipak ponovo postali deo Evrope", smatra Velt.

Libeker nahrihten o politici grčkog premijera Tsiprasa piše: "Ovo je hod po ivici noža, slično onome što je činio nekadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder kada je najavio paket reformi pod nazivom Agenda 2010. Ciprasa ipak ne pokreće spoznaja o neophodnosti reformi, što je bio slučaj kod Šredera, nego pritisak Evrogrupe. U međuvremenu se i on zalaže za to da se u penziju može otići tek sa 67 godina, a i za povećanje PDV-a. To su teški, ali neophodni koraci koje je odbacivao uoči svoje izborne pobede. Da li će na tom putu imati uspeha zavisi prvenstveno od toga da li će taj politički zaokret umeti da objasni osiromašenim Grcima", prenosi Libeker nahrihten.

Finansijska, ali i izbeglička kriza

Griechenland Kos Ankunft Flüchtlinge Touristen

Izbeglice izlaze iz mora, turista im nudi vodu, Kos, 15.08.2015.

Grčka nema novca za socijalne izdatke za svoje građane, a pogotovo ne za izbeglice koje svakoga dana pristižu na grčka ostrva. O tome piše list Lajpciger folkscajtung: "Izbeglička i finansijska kriza su dva različita para cipela, smatraju neki i još uvek od Grčke traže da sprovede stroge mere štednje. Od nje istovremeno očekuju da vodi više računa o izbeglicama, jer su slike koje stižu sa grčkog ostvrva Kos zaista dramatične. Da, one to zaista jesu. Međutim, očigledno da vlasti na tom ostrvu nisu dorasle zadatku koji je pred njima, a i to da je sa distance lako govoriti o razmerama krize koja se tamo dešava. Od države koja je toliko pritegla kaiš, ne mogu se očekivati herojska dela", zaključuje ovaj list.

Probleme sa izbeglicama ima i Nemačka. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer razmatra da se izbeglicama smanji džeparac i umesto toga daju bonovi za hranu, stvari ili usluge. List Frankfurter algemajne cajtung ima razumevanja za to: "Ministar je na ovaj način ukazao na važan aspekt koji se u celoj debati o izbeglicama zanemaruje. Dobar deo azilanata, prvenstveno sa Balkana, ne beži zbog progona u domovini, nego zato da bi dobio socijalne povlastice u Nemačkoj. Ministar ima pravo kada otvara debatu o toj temi. Konsekventno vraćanje takvih izbeglica u zemlje porekla je stoga vrlo važno, jer ukoliko to izostane, onda je to još jedan faktor koji će samo privući još više azilanata", komentariše Frankfurter algemajne cajtung.