Grčka između Brisela i Berlina | Evropa | DW | 19.03.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Grčka između Brisela i Berlina

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker želi da Evropska unija vodi drugačiju politiku, onu koja bi se udaljila od mera štednje. Kada se radi o pomoći Grčkoj, Junker se ne plaši konflikta sa Berlinom.

Žan-Klod Junker je, prilikom stupanja na dužnost, najavio da želi da bude politički predsednik Komisije, a ne vrhovni šef uprave. To obećanje se sada, pre svega u Berlinu, shvata kao svojevrsna pretnja. To je stari spor između evropskih glavnih gradova s jedne i centrale u Briselu s druge strane – spor oko strateških odluka u evropskoj privrednoj politici. Junker bi rado da bude kormilar, ali novcem raspolažu šefovi vlada zemalja-članica. To izaziva sukobe.

Junker želi da sam kreira politiku EU

Kada je u novembru prošle godine preuzeo dužnost, Junker je rekao da želi da bude spasilac evropskih ideja, neko ko će da oporavi tromu privredu i ko će kod građana da povrati izgubljeno oduševljenje za Evropsku uniju. Međutim, pre nego što je i zauzeo mesto u fotelji, stigla ga je prošlost u kojoj je obavljao i dužnost premijera Luksemburga. Afera o poreskim olakšicama, poznata kao Luksliks, tada je pokrenula pitanje da li je Junker podoban za najveću poziciju u Briselu. Danas, tri meseca kasnije, taj skandal skoro da je zaboravljen. Možda je to dokaz Junkerove sposobnosti da prilično brzo skine omču sa vrata.

Symbolbild Griechenland Deutschland Varoufakis Schäuble

Ministri finansija Šojble i Varufakis

Junker možda upravo zbog toga zna da je napad najbolja odbrana. On je munjevito pripremio plan investicija za oživljavanje privrede u vrednosti od 320 milijardi evra. Mnogi komentatori su taj paket ocenili kao „totalno prazne brojeve“. Međutim, na papiru je to lepa ideja koja nosi ime svog tvorca.

Pomoć Grčkoj označava kraj štednje?

Grčka, koja je nakon novih izbora stavila pod znak pitanja postojeći program pomoći, trebalo je da profitira od Junkerovih planova. Zbog toga je Aleksis Cipras, još tokom svoje prve turneje po evropskim glavnim gradovima, saveznike tražio u Briselu. Srdačan prijem u Evropskoj komisiji probudio mu je nadu.

Ali Žan-Klod Junker je napravio račun bez krčmara, odnosno evrogrupe. Kako bi pomogao Grcima u borbi protiv ostalih ministara finansija, Junker je delegaciji iz Atine dao kompromisni papir kao osnovu za dalje pregovore. Glasni i neiskusni ministar Grčke Janis Varufakis je taj papir stavio na sto svojim kolegama, rekao da će ga potpisati i da neće uraditi ništa drugo. Na taj način pokazalo se da su Junkerovi ljudi tvorci dokumenta koji podnosi Grčka.

EU Merkel bei Juncker

Poljubac „najboljih neprijatelja“

Kada se Junker početkom meseca u Briselu sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, oboje su demantovali da između njih postoje bilo kakve razlike. Govorili su samo o pozitivnim stvarima i nije bilo ni reči o ljutnji Nemačke zbog odluke Evropske komisije u vezi s Francuskom.

Junker se ne boji sukoba s Berlinom

Grčki premijer se skoro svakodnevno čuje telefonom sa svojim najboljim prijateljem Junkerom. Cipras je proteklih sedmica od njega i predsednika Parlamenta Martina Šulca u Briselu zatražio i konkretnu pomoć. Međutim, ni jedan ni drugi mu nisu dali ništa osim informacije o mogućim milijardama neiskorišćenih sredstava iz budžeta Evropske unije.

Nakon što je i Junker morao da se suoči s tim da iz Atine već nedeljama ne stiže ništa drugo već samo zahtevi, ton prvog čoveka Evropske komisije, onog koj ima razumevanja za Grčku, donekle se promenio. Junker, naime, nije zadovoljan napretkom u ispunjavanju dogovora iz programa pomoći. To je jasna kritika upućena Ciprasu. Međutim, Junker je ponovio svoju tvrdnju: „U potpunosti isključujem mogućnost da pregovori propadnu“. Ta Junkerova izjava u suprotnosti je sa onom nemačkog ministra Volfganga Šojblea koji je, samo dan ranije, govorio o mogućem, neplaniranom izlasku Grčke iz evrozone.

Šef Evropske komisije i vlada u Berlinu, dakle, delimično rade jedni protiv drugih, a delimično jedni sa drugima. U svakom slučaju oni u odlučujućim pitanjima slede različite ciljeve. Junker želi da Brisel ima više moći, a Berlin se zalaže za autoritet zemalja-članica prilikom odlučivanja. Predsednik Komisije je mišljenja da su Evropskoj uniji potrebne političke promene koje su daleko od politike štednje koje zagovara Angela Merkel, ali i da bi Nemačka morala da dâ više novca. Nemačka vlada insistira na privrednom oporavku kroz reforme i štedljive budžete. Žan-Klod Junker je stari politički lisac koga ne bi trebalo potcenjivati kao taktičara. Tek će se pokazati koliko dugo će on moći da zaobilazi nemački uticaj u svojoj borbi za budućnost Grčke.

Reklama