Grčku špekulanti teraju u bankrotstvo!

O situaciji u Grčkoj list Ziddojče cajtung piše: „Greši svako ko mrtve u Atini smatra gorkim dokazom generalnog odbacivanja reforme i gubitka smisla za realnost cele države. Prema svim anketama velika većina grčkih građana podržava mere štednje i prihvata ograničenja koja predstoje. Bes na ulicama Atine nije dokaz da su Grci nezahvalni za pomoć iz inostranstva. Nasilje radikalnih anarhista u Grčkoj je neslavna tradicija. Te male grupe i ranije su i uz mnogo manje povoda gubile svaki smisao za meru. Međutim, iz toga se ne sme izvoditi zaključak da je Grčka zemlja koja ne funkcioniše i da joj zbog toga ne bi trebalo pružiti pomoć. Anarhisti ne predstavljaju Grčku, a mrtvi bi morali biti opomena svima koji se još igraju emocijama“, piše „Ziddojče cajtung“.

List Junge velt, koji je blizak nemačkoj Levici, povodom jučerašnjeg glasanja o pomoći Grčkoj u nemačkom parlamentu piše:

„Stranka Levica glasala je protiv vladinog zakona o pomoći Grčkoj iz dva razloga. Prvo, zakon koji su predložile CDU i FDP ni u naznakama se ne bavi uzrocima krize. Osnovni razlog (krize) protiv koga se hitno mora krenuti u borbu jesu špekulacije na finansijskim tržištima protiv Grčke. To je potpuno iracionalno. Grčka nije bankrotirala, nego su je finansijski moguli – hedž fondovi, velike banke i finansijski moćnici – takozvanim osiguranjima od nevraćanja kredita (Credit Default Swaps) ciljano oterali u bankrotstvo. Paketom pomoći zato bi istovremeno trebalo potpuno zabraniti tu vrstu osiguranja.

Na to ukazuje i razvoj situacije proteklih dana. Tek što je pripremljen paket pomoći za Grčku špekulanti lansiraju nove glasine: pomoć neće biti dovoljna. Podrška će biti potrebna i Španiji i Portugaliji. Posledica: troškovi grčkih državnih obveznica vrtoglavo rastu, vrednost evra pada, a baroni laži nesmetano nastavljaju igru na finansijskim tržištima. Danas Grčka, sutra Portugalija, prekosutra Španija i Italija.

I drugo, paket pomoći za Grčku predstavlja ugrožavanje socijalne kohezije celog grčkog društva. Najveći deo tereta trebalo bi da podnesu zaposleni i penzioneri. U troškove za naoružanje se ne dira i na uvozu naoružanja iz Nemačke se ne štedi. Ali će zato planirana smanjivanja plata i penzija ionako načeto grčku privredu sravniti sa zemljom. MMF već prognozira pad društvenog proizvoda u ovoj i idućoj godini. To ponovo pogađa državne prihode i jaz između Grčke i zemalja kao što je Nemačka samo će se povećavati, a nevolje građana i uništavanje radnih mesta neće se smanjiti, nego povećati.

Ne sme se dozvoliti da Grčka i druge zemlje sada drakonski štede. Alternativa je na dohvat ruke: moraju se zabraniti osiguranja od nevraćanja kredita, a u finansiranje uključiti velike banke, hedž fondove i druge finansijske moćnike. Najzad, zemlje koje su kao Nemačka platnim i poreskim dampingom druge države oterale u bankrotstvo moraju promeniti ekonomsku politiku – omogućiti isplatu zarada u skladu sa rastom produktivnosti i oštrije oporezovati imovinu i visoke prihode“, piše „Junge velt“.

Povodom američkog insistiranja na razmeni finansijskih podataka sa EU u cilju borbe protiv terorizma list Noje osnabriker cajtung piše:

„Kada se potpredsednik Džozef Bajden u Evropskom parlamentu zalaže za sporazum o razmeni (finansijskih) podataka zvuči gotovo kao njegov prethodnik Dik Čejni. Insistira na propustima u bezbednosti i opasnosti od napada kao da od sporazuma SWIFT zavisi opstanak SAD i EU. Najblaže rečeno – to je uveliko preterano. Nema nikakve akutne rupe u bezbednosti, jer na osnovu sporazuma o pravnoj pomoći Vašington može da traži informacije o svakoj transakciji koja ga interesuje. Osim toga, stručnjaci u principu sumnjaju u korist masovne razmene podataka – uz velike izdatke dolazi se do gotovo nikakvih saznanja o finansiranju terorista, kažu u nemačkoj kriminalističkoj policiji.

Evropski parlamentarci zato su u pravu kada se oglušuju o požurivanja. Ukoliko od bednog ugovora žele da naprave sporazum zasnovan na međunarodnom pravu potrebno je ukloniti još mnoge propuste. Preveliki paketi podataka, predugo vreme njihovog prenošenja, suviše institucija koje imaju pristup tim podacima, građani bez prava da traže brisanje podataka o njima – lista nedostataka je veoma dugačka“, upozorava list „Noje osnabriker cajtung“.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: N. Jakovljević