Grčki scenario i zašto to brine Evropu

List Velt piše o tome šta bi se moglo desiti ukoliko poslanici grčkog parlamenta u utorak ne podrže vladin program štednje: „Oko ponoći parlament odbija da podrži najnoviji program štednje vlade premijera Jorgosa Papandreua. U tom trenutku je jasno da premijer mora da podnese ostavku i da nema ništa od novih kredita EU i MMF. Zemlja se smatra platežno nesposobnom, iako zvanično još nije proglasila bankrot. ‘Posledice državnog bankrota bile bi tako dramatične da ih je u ovom trenutku još nemoguće sagledati’, kaže Henrik Enderlajn, profesor političke ekonomije.

Posle vladinog poraza u parlamentu predstoji nekontrolisani državni bankrot, a samo nekoliko minuta posle glasanja otvara se berza u Tokiju. U trenutku kada berze saznaju za lošu vest iz Atine počinje bekstvo od svega što ima veze sa Grčkom. Ubrzo dolazi do drastičnog pada kurseva na svim berzama. Banke, osiguravajuća društva, fondovi, svi koji su imali bilo kakve poslove sa Grcima, odjednom imaju status parija.

U roku od nekoliko časova dolazi do nelikvidnosti na finansijskim tržištima. Niko više ne sklapa nikakve poslove, jer ne zna da li je druga strana platežno sposobna i da li će se pridržavati ugovora. Nepoverenje je sve veće i investitori strahuju da bi Portugal, možda čak i Španija takođe mogli da dođu u situaciju kao Grčka. Sve veći broj banaka uvučen je u vrtlog dužničke krize.

Drahma bi propala za jedan dan

To je scenario do koga ne mora da dođe i koji možda nije ni verovatan. Međutim, takva mogućnost ni u kom slučaju nije isključena. Ako 155 Papandreuovih socijalista u parlamentu ne podrže predsednika stranke i premijera prilikom glasanja u utorak uveče i ako opozicija na čelu sa Antonisom Samarasom, uprkos svim pritiscima iz EU, glasa protiv mera štednje – onda preti katastrofa…

Grčka bi ponovo uvela drahmu u odnosu 1:1 prema evru i najavila da će pregovarati sa poveriocima o restrukturiranju dugova. Već prvog dana nova drahma izgubila bi do 70 procenata vrednosti. Spremnost Grčke da vrati samo polovinu dugova više ne igra nikakvu ulogu – pošto su državne obveznice izdate u evrima brdo dugova bilo bi veće nego ikada.

Vlade evrozone morale bi da spasavaju zajedničku valutu i da spreče drugu veliku recesiju u roku od tri godine. ’Nelikvidnost Grčke povukla bi nizbrdo i evropsku, i nemačku privredu’, smatraju mnogi ekonomisti.

To se ne mora dogoditi, ali nije ni isključeno. Profesor Enderlajn smatra da će Evropljani učiniti sve kako bi sprečili bankrotstvo Grčke, čak i ako njena vlada ne uspe da privoli poslanike da prihvate mere štednje. Ali, to znači da su i pozicije grčkih partnera u pregovorima, zapravo, loše“, piše Velt.

Šta je sa Čavezom?

Špigel onlajn bavi se sudbinom venecuelanskog predsednika Huga Čaveza i piše: „Tišina je mnogima bila sumnjiva. Dvadeset dana venecuelanski predsednik Hugo Čavez (59) nije se javio na Tviteru, što inače ne propušta da učini. Tek u petak poslao je (sa Kube) revolucionarne pozdrave i „džinovski zagrljaj mojim vojnicima i mom naoružanom narodu“. Ali ni to nije otklonilo sve sumnje, a nije se vratio ni u domovinu.

Čavez je petog juna napustio Venecuelu i krenuo na putovanje po Latinskoj Americi i Karibima. Pet dana kasnije hitno je operisan na Kubi. Zvanično objašnjenje: apsces (bakterijska infekcija). Ništa detaljnije nije rečeno i to pothranjuje sumnje. I što su vlasti bile ćutljivije, to je bilo više glasina.

Mnogi smatraju da je razlog dugotrajnog zadržavanja u bolnici neka teška bolest, možda rak prostate. Neki pominju estetsku operaciju. Da nije Čavez odlučio da skloni salo? Jedan od scenaria oduševio bi producenta svake južnoameričke telenovele: jedan visoki venecuelanski zvaničnik našao je Čaveza u krevetu sa svojom ženom, pucao na njega i ranio ga u koleno.

Šta je istina – ne zna niko. U vladi samo kratko kažu: apsces“, piše Špigel onlajn.

Priredio: Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević