Grčki izbor: Štednja ili drahma
20. maj 2012.
„Evropska solidarnost ne može da teče jednosmerno“, rekao je Šojble, dodajući da Atina mora da sprovede strukturne reforme i da status kvo zemlji neće doneti boljitak. Političar nemačkih vladajućih demohrišćana naglasio je da nema nameru da se meša u izbornu kampanju u Grčkoj, ali da smatra da je dogovoreni put štednje put kojim se mora krenuti i put koji će, prema njegovom ubeđenju, biti okončan uspešno.
Od kako je jasno da izborna aritmetika posle dve sedmice nije dala dogovor o vladi te da će Grci ponovo na birališta 17. juna, sve se glasnije govori o mogućem istupanju iz evro-zone. Šojble kaže da takav scenario još uvek može biti sprečen. „Upravo smo zato i zaključili masivni program pomoći i reformi sa Grčkom“, kaže nemački ministar i dodaje: „Radi se o tome da Grčka mora da se drži svojih obaveza.“
U subotu je predsednik Grčke Karolos Papuljas i zvanično raspustio saziv parlamenta izabran 6. maja, a novi izbori će biti održani za šest sedmica. Toliko dve tradicionalno najveće grčke partije – Nova demoklratija i socijalistički PASOK – imaju da ubede birače da im poklone veće poverenje. Ove dve partije nisu uspele da pronađu koalicione partnere koji bi pristali na drakonske mere štednje.
Povratak na drahmu doneo bi haos
Iako analitičari prognoziraju da će se ovoga puta birači izjasniti za štednju, sami Grci kao da pripremaju teren za povratak na drahmu. „Panika je već počela“, kaže za Frans pres madridski profesor Pedro Videla, komentarišući činjenicu da su Grci u prethodne dve godine povukli 45 milijardi evra iz banaka u slamarice, a da su samo u ponedeljak podigli 700 miliona evra. Videla zato predlaže drastične mere, poput blokiranja svih računa u Grčkoj.
Stručnjaci upozoravaju da bi drahma, u slučaju povratka, bila dvostruko slabija nego pri uvođenju evra. Ta devalvacija grčke valute oslabila bi uvoznu moć zemlje i negativno uticala na inflaciju. Kako kaže Miranda Ksafa iz EF konsaltinga, „povratak na drahmu doneo bi samo bol i ne bi rešio dva ključna grčka problema – neodrživi dug i nekonkurentnu ekonomiju“.
Još apokaliptičnije prognoze izneo je u petak predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc kada je rekao da bi, u slučaju napuštanja zone evra, „grčka ekonomija za nekoliko dana doživela kolaps“. „Mnogi smatraju da bi istupanje Grčke bilo kraj negativne spirale, ali ja mislim da bi se time upalo u još negativniju spiralu“, zaključio je Šulc.
Autor: Nemanja Rujević (dw, bild, afp)
Odg. urednik: Željka Bašić-Savić