Grčka vlada u cajtnotu

Lukas Papademos je u premijerskoj fotelji svega šest sedmica, a već je u cajtnotu: U martu bi država trebalo da vrati pozajmice u ukupnoj vrednosti od 14 milijardi evra. Zvaničnici se nadaju da će poverioci do tada pristati na dobrovoljno otpisivanje duga, a iščekuje se i da Brisel izglasa novi paket pomoći. Sve se to dešava u žurbi, a novom premijeru možda treba više vremena, upozorava ekonomista Panajotis Busburelis:

„Na dobrom su putu pregovori o zameni starih državnih obveznica novim, koje bi imale duži rok otplate. Biće značajan uspeh za Papademosa ako zaista isposluje niže kamate od četiri odsto, što deluje realno. Drugi uspeh je donošenje štedljivog budžeta za sledeću godinu. Sa druge strane, reforme su u ćorsokakau, kao i privatizacija i otpuštanje državnih službenika.“

Imaju li izbori u februaru smisla?

Socijalisti su žestoko potreseni, ali su i dalje deo vlasti – oni žele da Papademos duže ostane premijer. Time kupuju vreme za konsolidaciju svojih redova i pronalaženje lidera koji će naslediti bivšeg premijera Jorgosa Papandreua. Ministar finansija Evangelos Venizelos je već najavio da se izbori planirani za februar odlažu za vreme posle Uskrsa. I ekonomista Busburelis smatra da izbori u februaru nemaju smisla:

„U toku su ključni pregovori koji se ne mogu jednostavno prekinuti da bi se išlo na nove izbore. Sledećih meseci donosiće se važne odluke o reprogramiranju grčkog duga, a za to je potrebna temeljna priprema. Zato Papademos mora da bude na funkciji najmanje do aprila. U obzir dolazi i još kasniji termin izbora ili restrukturiranje vlade.“

Lobi za povratak drahme

Konzervativci, međutim, ne vide razlog da se izbori pomeraju – uostalom, oni vode u ispitivanjima javnog mnjenja. Treća stranka u vlasti, desni populisti, kažu da izbori treba da budu ili odmah ili tek krajem 2012. godine. To je samo jedan od razloga za trzavice u vladi. Ipak, pravi neprijatelj leži izvan politike, smatra profesor ekonomije Stelios Katranides:

„U zemlji postoje moćne interesne grupe koje bi volele povratak drahme. Od toga bi profitirali oni koji državi duguju mnogo novca i koji veruju da bi povratkom drahme ti dugovi isparili. Ili finansijski žongleri, koji su nagomilali novac u inostranstvu pa se nadaju da će u upropašćenoj Grčkoj moći da kupuju imovinu budzašto. Grci moraju da urade sve kako bi njihova zemlja ostala u evro-zoni!“

I prelazni premijer Papademos nazvao je primarnim ciljem ostanak grčke u monetarnoj uniji. Taj cilj zahteva žestoki okršaj sa kočničarima reformi – a njih ima na sve strane.

Autori: Janis Papadimitriu / Nemanja Rujević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković