Govori tako da te ne razumem

Manuel ima 15 godina i sasvim mu odgovara činjenica da ga roditelji često ne razumeju. Ponekad namerno govori nerazumljivo i ne obazire se na to da li ga „starci“ razumeju. „ Mi smo taj jezik sasvim prisvojili i više ne primećujemo da govorimo drugačije. Ja tim slengom razgovaram i sa svojom majkom, tako sam navikao. Majka me ponekad pita šta pričam pa joj ja objasnim šta znači neka reč.“

Isti je slučaj i sa 16-godišnjom Buse:„ Ponekad kada razgovaram sa drugaricom moji roditelji ne razumeju o čemu pričamo.“

Reperi kreiraju jezik mladih

Tako mladi kada idu u solarijum ponosno kažu da su bili u Karibima na sklapanje. Nezaposlenima osobama koje primaju socijalnu pomoć Harc 4 nadenuli su ime smrdljivog sira - Harcer. Pitanje „ Da li ti je pukla čarapa“, znači „Da li si normalan“.

Manuel kaže: „U Hamburgu često prijatelje nazivamo „kopačima“. U Kelnu se prijatelji oslovljavaju sa „stari“. Veliki broj reči smo preuzeli iz reperskih pesama.“

Posle škole mladi najrađe „gegruseltuju“ što bi na srpskom otprilike značilo da se „pozgrljuju“, pozdravljaju i grle - na internetu. Šta god to značilo. Reč „simsen“ danas upotrebljavaju čak i stariji kada žele da pošalju SMS poruku na mobilnom telefonu.

Zanimljivo je da postoje reči koje ne razumeju čak ni mladi iako ih upotrebljavaju. Na taj način žele da budu kul. A sasvim kul je onaj ko upotrebljava sasvim novu reč koju ponosno predstavlja drugima. Manuel to potvrđuje: „Ta reč se prenosi ličnim kontaktom ili preko interneta. Postoje tako reči koje se upotrebljavaju svakodnevno mada niko ne zna šta znače. Ponekad to možda nije kul ali većina zna šta se dešava."

Tri slova za jednu poruku

Pedagog Helena Štrajh iz Kelna obično se smeška na školskom odmoru, davno je, naime, prestala da čupa kosu kada čuje poneku nerazumljivu reč, koja se ne nalazi ni u jednom rečniku. Poseban problem predstavlja govor učenika iz migrantskih porodica. Helena kaže: „U tom slučaju pitam o čemu se radi. Učenici u većini slučajeva ne pričaju tako pred učiteljima, ali posle časa na školskom dvorištu sporazumevaju se svojim jezikom.“

U međuvremenu je izdat i rečnik sa novim rečima koje mladi upotrebljavaju u svakodnevnom govoru. Jezik mladih se menja, kaže Helena Štrajh koja predaje nemački: „ Jezik se redukuje od kako mladi komuniciraju internetom. Upotreba mobilnog telefona takođe utiče na tu promenu. Reči su skraćene, kako pisanje SMS poruke ne bi dugo trajalo, sve se piše malim slovima i ne mora više da se pazi na mala i velika slova. Znakovi interpunkcije se izbacuju, tako da su tri slova dovoljna za tri reči.“

Autori: P. Kolakovski/ Ž. Bašić-Savić

Odg. urednica: I. Ivanović