Godinu dana od masakra u Vinendenu

Crkvena zvona u Vinendenu zvone u 9:33, obeležavajući trenutak kada se pre godinu dana u gradiću blizu Štutgarta, desilo nezamislivo. Jedanaestog marta 2009. godine, Tim Krečmer (17) upao je u gimnaziju Albertvil i iz poluautomatskog pištolja svojih roditelja ubio 9 učenika i 3 nastavnika. Dečak je potom pobegao, oteo automobil i ubio još troje ljudi, pre nego što je sam sebi oduzeo život.

Prošlost još uvek živi

„Događaji od prošle godine još uvek su prisutni“, kaže za Dojče vele direktorka škole Astrid Han. Ona je izrazila želju da godišnjica bude u znaku tuge i nade, prekretnica u kojoj će škola moći da se seća prošlosti i gleda ka budućnosti.

Škola je još uvek u post-traumatskom stresu. Tomas Veber, koordinator psihološke terapije u Vinendenu kaže da na terapiju još uvek redovno ide 60 do 70 đaka gimnazije. Troje prosvetnih radnika proglašeno je nesposobnim za rad. Kako bi se izbegle dalje traume, škola se iz stare zgrade na dve godine preselila na privremenu lokaciju.

Za i protiv komemoracije

I mada je prošlogodišnji događaj uzdrmao grad od 28.000 stanovnika, mnogi građani kritikovali su to što je sada predviđen niz komemoracija na kojima će između ostalih govoriti i predsednik Nemačke Horst Keler. Brigite Vegman iz Vinendena kaže:

„Ovde se dogodilo toliko toga, i sada se oživljava sećanje na to; mislim da to nije dobro. Sad bi kao trebalo da mislimo na to… ali mi stalno mislimo na to. Svake godine će biti isto, to će biti velika stvar i za 50 godina. Oni su tu nešto promašili.“

Ima građana koji smatraju da grad ne čini dovoljno kako bi oživeo sećanje na masakr. Karin Šade, koja živi samo nekoliko ulica od škole, kaže:

„Ja sam prosto uplašena zbog brzine kojom su ljudi zaboravili. Porodicama žrtava dugujemo komemoraciju.“

U nastavku:

Da li se masakr može predvideti?

Da li se masakr može predvideti?

Komisija, koju je angažovalo Ministarstvo obrazovanja Baden Virtmeberga, sačinila je izveštaj na 85 stranica preporučujući da se zaposli više nastavnika, socijalnih radnika i da se bolje shvati psihologija školskih masakra.

Škole širom Nemačke obučavaju nastavnike da prepoznaju opasne signale potencijalno nasilnih đaka, ali direktorka Han i psiholog Veber sumnjaju u uspeh takvog preventivnog pristupa. Veber kaže:

„Ako pogledate poslednje napade koji su se dogodili u Nemačkoj, vidite da su napadači bili veoma različiti. Nikada neće biti apsolutne sigurnosti.“

Han kaže da je škola godinama imala plan obuke protiv nasilje. Albertvil bi voleo da može da uloži još više u tom pravcu, ali nastavno osoblje je već sada preopterećeno. Ona smatra da je mešoviti pristup toj temi najbolji – uključujući socijalno obrazovanje đaka i mere bezbednosti.

Dobro upotrebljen budžet?

Gimnazija Albertvil je iz državne kase dobila budžet od 5,6 miliona evra – za renoviranje i specijalne mere bezbednosti. Mnogi građani Vinendena pitaju se da li su te ogromne pare mogle bolje da se potroše na nešto drugo. Suzi Glas Ecl, predstavnica udruženja roditelja u Vinendenu, kaže:

„Ne možeš decu da zaključaš u kući da bi bila sigurna, a ne možeš ni da ponovo izgradiš tu školu od temelja. Ako renoviranje košta 4 do 6 miliona evra, onda je moglo da se razmisli drugim prioritetima, o izgradnji nove fiskulturne sale u Vinendenu, tako da sva školska deca mogu jednom dnevno da imaju fizičko.“

Gimnazija Albertvila planira da se preseli u staru, ali renoviranu zgradu u septembru 2011. godine.

Autori: Dejvid Levic / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković