Godina 2019: Šta je zanimalo čitaoce DW? | Evropa | DW | 30.12.2019
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

pregled

Godina 2019: Šta je zanimalo čitaoce DW?

Afere srpske vlasti, plagirani doktorati, lažni univerziteti i iseljavanje u Nemačku – te teme su najviše zanimale čitaoce DW. Uz to je naš Jutjub kanal napravio bum sa nekoliko gledanih dokumentaraca i intervjua.

Opozicioni protest 13. aprila u Beogradu

Opozicioni protest 13. aprila u Beogradu

Januar

Protesti „1 od 5 miliona“ su u punom jeku, Beograd je kulisa za spektakularne slike desetina hiljada ljudi koji šetaju pod kišobranima i pahuljama. Jedan od protesta u Nišu inicirao je Saša Živić, profesor Medicinskog fakulteta i član Nove stranke. Intervju sa njim bio je najčitaniji u ovom mesecu. Živić je rekao:

„Na delu je proces koji zovem idiotizacijom Srbije. Mi smo država koja se hvali time da smo otvorili 44.000 radnih mesta. Pitanje je: kakvih radnih mesta? Otvaramo fabrike gde se prodaje mladost, ne prodajemo znanje, ne prodajemo intelektualne usluge, već zaposlimo u fabrici za koju smo dali 20 miliona evra subvencija nekoliko stotina mladih Nišlija koji rade za 250 evra. To je najgori neoliberalni kapitalizam.“

Naš novinar Nemanja Rujević je u uključenju za televiziju N1 govorio o novom zakonu o doseljavanju stručne radne snage u Nemačku koji stupa na snagu u martu 2020. godine. To uključenje je samo na Fejsbuk stranici DW pogledalo čak 400.000 ljudi.

Mnogo pažnje i žustru diskusiju čitalaca izazvao je tekst „Pametni telefoni i košmar zvani 5G“ u kojem se kolega Saša Bojić osvrće na kritike zbog uvođenja 5G tehnologije. Ta tema nas je pratila cele godine.

Februar

Srbija je zemlja kojoj „preti kolaps: autobusi ne dolaze, nema više dobrih lekara, čitavi potezi zemlje propadaju“, napisala je novinarka nemačkog lista Velt u članku „Srbija krvari“ koji smo preneli. To je bio najčitaniji tekst meseca.

U februaru je na nemačkom autoputu tragično stradao velikan folk muzike Šaban Šaulić. Na pažnju čitalaca naišao je dirljivi osvrt kolege Dragoslava Dedovića: „Pola veka je Kralj sa perikom, pa onda bez nje, bio nezaobilazni zvučni ukras nekih lepih trenutaka u životima svakoga od nas. Teško je zamisliti svet naših ljudi, ma gde da su, od Vranja do Helsinkija, od Bijeljine do Bostona, bez njegovog bistrog glasa.“

Mart

Na Dan žena je Ksenija Radovanović, aktivistkinja inicijative „Ne davimo Beograd“, napadnuta na dodeli priznanja BeFema za doprinos feminizmu. Ispostavilo se da je napadač poznanik Sergeja Trifunovića sa kojim je bio u društvu. Dopisnica DW Sanja Kljajić je ekskluzivno donela ovu priču koja je zapalila društvene mreže. Trifunović je odgovorio dan kasnije. Ova tema je najviše zanimala čitaoce u martu.

Ksenija Radovanović

Ksenija Radovanović

Tu je opet i naš tužni evergrin – masovni odlasci ljudi iz Srbije u Nemačku. Tekst „Južna pruga do Hamburga“ govori o tri mlade medicinske sestre iz Leskovca koje „beže iz zemlje u kojoj se partijska knjižica ceni više od znanja“.

April

Dragoslav Dedović je cele godine pisao sjajne putopise koje objavljujemo subotom. U aprilu je njegov doživljaj Pirota došao do najviše čitalaca od svih naših tekstova. „Kej kraj Nišave je nešto na čemu bi ovom gradiću mogao pozavideti i Beograd. A to što u pirotskim kafanama iznose na sto jeste verovatno najbolje što možete dobiti u Srbiji“, piše u tekstu.

Tik uz taj tekst po čitanosti je komentar istog autora o prebrojavanjima na protestima u aprilu. Sećate se, bio je protest opozicije najavljen kao ključni i najveći, a onda skup pristalica Naprednjaka. „Vučić pokazao da su njegove divizije jače. Ali logika brojčane premoći ne računa sa tihim otporom pojedinaca, sa dijalektikom sveta. Kada ova vlast bude padala, opijena sopstvenim inscenacijama, ona neće verovati u to“, navodi se u komentaru.

Preko 300.000 ljudi pogledalo je naš kratki dokumentarac o Luki Joviću koji je u tom trenutku bio među najtraženijim fudbalerima Evrope. U koprodukciji sa Bundesligom smo na beogradskoj „Marakani“ tražili Jovićeve igračke korene, a dokumentarac je emitovan i na engleskom i nemačkom TV kanalu DW.

Maj

Opet o 5G, ovog puta povodom najava da se mreža uvodi i u Srbiji. DW je među retkima izveštavao o zabrinutosti malo poznate grupe „Alijansa za zajedničko dobro“ koja je upozorila da je peta generacija mobilne telefonije „agresivna“ i „opasna po zdravlje“. To je bila najčitanija tema u maju.

Odmah iza toga tema koja je protresla svet – tajni snimak iz vile na Ibici gde su lideri austrijskih Slobodaraca Hajnc-Kristijan Štrahe i Johan Gudenus naseli na priču lažne nećakinje ruskog oligarha i obećavali joj sve i svašta ako ih finansijski podrži u kampanji. Na snimku je i Gudenusova supruga Tajana, Srpkinja iz Banjaluke. DW je ekskluzivno doneo priču o njoj.

Odlično se čitala još jedna nevesela tema: istraživanje organizacije „Clean Clothing Campaign“ o očajnim uslovima rada u srpskoj tekstilnoj industriji gde mahom za male pare rade žene, često bez mogućnosti da odu do toaleta tokom radnog vremena. Naslov sve govori: „Kapital ne priznaje fiziološke potrebe“.

Jun

Ponovo ste najviše čitali o novom zakonu u Nemačkoj kojim se „otvaraju vrata i useljenicima iz Srbije“. Među najčitanijima je i priča Sanje Kljajić o pompeznom postavljanju skulpture Joko Ono u Novom Sadu što je vlast iskoristila za sopstveni marketing.

Nemanja Rujević je istog meseca u Vizbadenu razgovarao sa profesorom Rašom Karapandžom koji je otkrio plagijat ministra finansija Siniše Malog. Odlično se čitao portret o Karapandži naslovljen „Hobit sa Hogvortsa i slučaj doktoranta Malog“, a i video-intervju je bio gledan na Jutjubu.

Jul

Naša dopisnica Natalija Miletić je nastavila da raksrinkava „Megatrendove Potemkinove univerzitete“. Tako je DW prvi javio da navodne londonske podružnice Megatrenda – ne postoje, kao ni škole u Beču i Japanu. Naš tekst je izazvao veliku pažnju javnosti i poslužio kao osnova za dalja istraživanja novinara.

Istog meseca je odigrana jedna od najboljih partija tenisa u istoriji – Novak Đoković je čudesnim preokretom pobedio Rodžera Federera u finalu Vimbldona. Masovno se čitao naš pregled pisanja nemačke štampe u kojem stoji da su potrebna „muda kao đulad da se igra protiv najboljeg tenisera svih vremena na travi, u meču u kojem nemaš brejk dva sata i 47 minuta, a skoro cela publika je protiv tebe“.

Avgust

Ponovo su teme o doseljavanju i životu u Nemačkoj najčitanije. Među njima se izdvojio tekst „Sve što ste hteli da znate o dvojnom državljanstvu“ gde dajemo pregled u kojim zemljama je dozvoljeno dvojno državljanstvo.

Septembar

Opet Natalija Miletić piše zapažen tekst o „Megatrendovoj perionici diploma“. Ovog puta DW ekskluzivno otkriva da profesori „londonske škole“ sami negiraju da su profesori Megatrenda te da se diplome te fantomske škole peru u Srbiji – baš onako kako je učinio ministar policije Nebojša Stefanović.

Ogromnu pažnju je privukao kratki dokumentarac o „psećoj mafiji“ sa Balkana. Kako se psi lutalice kupe sa ulica Srbije i Rumunije i završavaju u Nemačkoj gde se računa na sažaljenje ljudi. Od toga prevaranti zarađuju milione evra.

Oktobar

Drama, drama, drama
samo pravi se galama

Grupa srpskih jutjubera je u produkciji koju je obezbedila Akademija DW napravila pesmu „Drama“ o negativnim pojavama na Jutjubu. Najpopularniji srpski jutjuber Bogdan Ilić zvani Baka Prase osetio se prozvanim i kritikovao svoje kolege i DW. Vrag je brzo odneo šalu pa su se Baki Prasetu u lovu na „sataniste“ pridružili ekstremni desničari iz pokreta „Levijatan“ i udarni srpski tabloidi. Tekst o „Drami oko Drame“ bio je najčitaniji u oktobru.

Skoro 100.000 gledalaca samo na YT ima razgovor kolege Ivana Đerkovića sa episkopom Grigorijem u kojem je vladika o kosovskom problemu rekao: „Glupa je teza da ćemo, kada se razgraničimo, živeti dobro jedni pored drugih. Ne, mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. I kad se razgraničimo živećemo jedni sa drugima. Prvi sused je uvek učesnik u našem životu.“

U oktobru se zahuktao i naš projekat Balkan Booster - mladi novinari iz regiona su se ove godine bavili životnom sredinom. Najgledanija je bila priča o selu Drmno pokraj elektrane u Kostolcu - to celo selo hoće da se preseli.

Pogledajte video 02:13

Život u ugljenoj prašini – celo selo hoće da se preseli

Novembar

U novembru je emitovana prva epizoda naše emisije „Europeo“ u novom formatu, koja se prikazuje i na N1. U emisiji koju uređuju Sanja Blagojević i Srećko Matić iz raznih uglova približavamo teme iz Nemačke i Evrope. Ovde smo pričali o mukama sa automobilima na dizel u Nemačkoj i o tome da li će takvi automobili jeftino završavati na Balkanu. Emisija je prebacila 200.000 gledalaca na YT.

Na našem portalu najviše pažnje je izazvala kratka vest o tome da Nemačka uvodi osnovnu penziju, to jest dodatak na niske penzije. Osim toga se dobro čitala još jedna vest iz Nemačke: Zemaljski sud u Bonu je u potpunosti odbacio tužbu Saše Radulovića protiv DW zbog teksta „Dosta je milion“ u kojem smo još 2016. otkrili da je lider pokreta „Dosta je bilo“ ostao dužan milion dolara za porez u SAD.

Decembar

Povratak u teme iz srpske politike: preneli smo pisanje nemačkog Špigela o aferi „Krušik“ gde se navodi da su u Srbiji „korupcija i organizovani kriminal svakodnevica uz pokriće sa samog vrha“. Taj tekst je bio najčitaniji. Na veliku pažnju je naišao i razgovor sa Simonom Ilzeom, šefom beogradske kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ koji je rekao da je „Krušik“ samo vrh ledenog brega i da Vučić definitivno ne vodi Srbiju u EU.

O aferama je za DW pisao i beogradski sociolog Dario Hajrić čiji je tekst o partijskom „proždiranju države“ bio treći najčitaniji: „Piramidalne šeme se ruše same od sebe kada im ponestane ljudi koje bi ugrađivali u dno piramide i profitirali od njih. Kada padaju, padaju naglo. Isto je i sa autoritarnim vođama. Srpska napredna stranka se postepeno bliži momentu u kom više neće imati prostora za širenje jer je već uspela da podredi sebi gotovo sve državne mehanizme.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama