Godišnjica ustanka protiv Gadafija

Revolucija je počela u Bengaziju. Mladi Libijci okupili su se kako bi protestvovali protiv Moamera el Gadafija. Mirne demonstracije ubrzo su se pretvorile u oružani ustanak. Demonstranti su zauzeli kasarne Gadafijevih trupa i Bengazi je nakon pet dana bio slobodan grad. Pripadnici vojske i ministri pridružili su se ustanicima.

Međutim, revolucionarima je trebalo sedam meseci dok nisu oslobodili i glavni grad Tripoli. Doduše, bez pomoći Nato to im ne bi uspelo. U sukobima je poginulo više od 50.000 ljudi.

Pre nekoliko dana se iz Nigera javio Gadafijev sin Sadi. On je tom prilikom pozvao svoje pristalice na ustanak protiv „nove Libije“. Jedan od Libijaca, pripadnik specijalnih jedinica, kaže da „Gadafijeve pristalice više ne mogu da osvoje Libiju, ali mogu da izazovu nemire i eventualne napade“.

Kršenje ljudskih prava

Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Amnesti internešnel“ (Amnesty International) okrivila je libijsku miliciju da krši ljudska prava. Oni tvrde da poseduju dokumenta o brojnim zlostavljanjima, među kojima su i ratni zločini, te da su ljudi nezakonito pritvarani i mučeni.

„Naoružani pripadnici milicije koja sada upravlja velikim delom Libije, zlostavljali su zatvorenike za koje sumnjaju da su pristalice režima svrgnutog Moamera el Gadafija, saopštio je „Amnesti internešnel“. Ekspert te organizacije Karsten Jirgensen kaže: „Problem je što je milicija iznad zakona. Njeni pripadnici ne odgovaraju za svoja dela i vlasti to ne osuđuju. Naravno da postoji strah da će se situacija u Libiji pogoršati“.

„Amnesti internešnel“ navodi da su zatvorenici najviše zlostavljani u vojnom zatvoru u Misrati. Prelazna vlada u Tripoliju najavila je da će se uhvatiti u koštac sa osobama koje krše ljudska prava. Ono što u Libiji trenutno nedostaje jeste da se sa reči pređe na dela. Ni sudovi još nisu u stanju da vode procese protiv nekoliko hiljada uhapšenih Gadafijevih pristalica.

Sreći nigde kraja

Prelazna vlada najavila je da će svakoj porodici dodeliti novčanu pomoć u iznosu od 1.200 evra. Međutim, Libijci nisu samo zbog toga „srećni“, pokazuje studija instituta „Iksford risrč“ (Ixford Research Institutes). „Životni standard nakon Gaddafija se poboljšao“, smatra 76 odsto ispitanika. Samo 12 procenata smatra da je situacija lošija. Libijci godinu dana nakon Gadafija kažu:

„Ne mogu vam reći koliko sam srećan. Svoju sreću jednostavno ne mogu da opišem. Toliko sam srećan da ću se odreći svojih primanja u naredne dve godine. Ranije smo živeli u veoma lošim uslovima“.

„Godinu dana nakon revolucije osećam se dosta sigurnije. Naša zemlja je sada sigurnija i stabilnija“.

Ipak, 96 odsto Libijaca je na strani revolucionara. Samo četiri procenta njih smatra da je revolucija bila greška. „Bio sam na Gadafijevoj strani. Međutim, ne mogu mi zbog toga sve oduzeti. Ko im daje to pravo“, kaže jedan Libijac.

Obeležavanje godišnjice početka ustanka održava se brojnim gradovima širom Libije. Ipak, zvanične proslave neće biti iz poštovanja prema hiljadama ljudi koji su poginuli u borbama, ali će na lokalnom nivou biti organizvoani prigodni događaji.

Moamer el Gadafi ubijen je u svom rodnom gradu Sirtu 20. oktobra prošle godine. Okolnosti njegovog ubistva su i dalje zagonetne.

Autor: Mehmed Smajić (afp, dpa, epd, dw-tv)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković