Glumica, dama, ledi | Mozaik | DW | 02.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Glumica, dama, ledi

Retko koja glumica danas u eri operisanih noseva, grudi i mozgova ima hrabrosti i samopouzdanja da pokaže da smatra da je zaslužila nagrade. Za to su neophodni samosvest, pamet i odgovornost. A Meril Strip sve to ima.

Ovih dana imali smo priliku da je gledamo i slušamo na Berlinalu, dodeli Zlatnog globusa i glamuroznog Oskara. Sada je u nemačkim bioskopima počeo da se prikazuje i njen film „Gvozdena ledi“.

Meril Strip je posebna ne samo zbog majstorskog baratanja glumačkim zanatom. Imponuje i njeno pojavljivanje u javnosti, autentičnost i spontanost sa kojima prima najviša glumačka priznanja. Retko koja glumica je danas u eri operisanih noseva, grudi i mozgova spremna da se kroz stakla svojih naočara kratkovido začkilji u sagovornika i pažljivo ga sluša šta priča, da sebi dopusti da ne bude kič potresena dok joj se ukazuje dužna pažnja i razne počasti, da ima hrabrosti i samopouzdanja da pokaže da smatra da ih je zaslužila. Za sve to je neophodno imati veliku količinu samosvesti, pameti i odgovornosti. A Meril Strip sve to ima. To, uostalom, dokazuju tri Oskara u njenom vlasništvu i 17 nominacija za tu nagradu.

Za ulogu britanske premijerke Meril Strip je dobila svog trećeg Oskara

Za ulogu britanske premijerke Meril Strip je dobila svog trećeg Oskara

Uloga Margaret Tačer samo je jedna u nizu fantastičnih transformacija glumice koja je od prvih filmova, poput „Kramer protiv Kramera“, za koji je dobila prvog Oskara, pokazala da će uspeti da dostigne najviši tron i bez (preko potrebne) etikete, lepe, prćaste i lutkaste lepotice. O ulozi Margaret Tačer Meril Strip kaže: „Kada igrate lik šekspirovskih razmera onda mu morate prići sa strahopoštovanjem. Margaret Tačer je na svojim plećima iznela poziciju koja podrazumeva odlučivanje o životi u smrti. Obično se o javnim ličnostima razmišlja kao o monstrumima ili bogovima. A zapravo smo svi isti.“

Glumica koja igra i telom i glavom

Zanimljivo je da ova glumica nije pokušavala da se sačuva od komercijalnih filmova koji pune bioskopske blagajne i snimaju se upravo sa tim ciljem. Išla je težim putem i upravo u takvim filmovima pokazivala da može da bude dramska heroina, da može da bude šta god hoće, pa čak i lutka sa naslovne strane. Zato što se ovoj glumici veruje. Samoironija u njenim javnim nastupima, kada javno kaže da ne voli crvene tepihe jer se na njima oseća ružno i debelo, štiti i njene koleginice koje se ne usuđuju da se pobune protiv terora mladosti.

Meril Strip u svojim ulogama uvek pronalazi načina da nešto odigra „na kontru“, van ustaljenih karakternih odlika. Naravno da je teško rečima objasniti na koji način ova glumica uspeva da jednom treptajem ili pogledom opravda i oplemeni autentičnost i višeslojnost karaktera koji igra. U ulogama žrtava ona pokazuje da i one imaju tamnu stranu. U ulogama loših devojaka ona ih opravdava do te mere da ih gledaoci ne osuđuju. Jedna američka kritičarka je izjavila da Meril Strip nikad ne igra samo telom nego i glavom, te da se kod nje uvek može videti kako taj lik razmišlja!

Kritike filmu, ali ne i glumici

Meril Strip u ulozi „šekspirovskih razmera“

Meril Strip u ulozi „šekspirovskih razmera“

U najnovijem filmu „Gvozdena ledi“ ona ne igra samo bivšu britansku premijerku koja je bukvalno učila i naučila kako da bude jedino muško u svom kabinetu. Meril Strip ne igra Tačerovu, ona gledaocima objašnjava njene političke poteze.

I da kažemo na kraju da smo u najavi filma „Gvozdena ledi“ koji je počeo da se daje i u nemačkim bioskopima govorili samo o glavnoj glumici upravo zato što se u nemački kritičari jednodušni u oceni da se na račun scenarija i režije ovom filmu mogu uputiti kritike, ali se to apsolutno ne može učiniti kada je u pitanju glavna glumica, Meril Strip.

Jedan nemački kritičar je duhovito napisao da je Meril Strip glumeći gvozdenu političarku sebi ipak dopustila da ponekim njoj karakterističnim gegom ili pokretom gledaocima ipak pokaže da to ipak nije bivša britanska premijerka nego ona „njihova Meril“. A to zaista mogu i smeju samo najveći.

Autorka: Željka Bašić-Savić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković