Globalna borba protiv korupcije slabi
23. januar 2020.
„Jak politički uticaj na državne institucije, nezavisno pravosuđe i ograničene slobode medija“, odlike su država u regionu koji „Transparensi internešenal“ (TI) naziva „istočnom Evropom“. Poseban deo odnosi se na zemlje Zapadnog Balkana u kojima se i dalje beleži visoka stopa korupcije.
Pad u Bosni i Hercegovini
Neslavni rekorder u regionu je Severna Makedonija koja je, ako se ne računaju zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, po pitanju korupcije najgora zemlja u Evropi. Ta država dobila je 35 bodova od mogućih sto, što je slabije od globalnog proseka koji iznosi 43 boda. Prve na listi su, inače, Danska i Novi Zeland sa 87, a na začelju je Somalija s devet bodova.
Ne mnogo bolje prošle su i Bosna i Hercegovina i Kosovo, kojima je dodeljeno 36 bodova. Posebno se kritikuje Bosna i Hercegovina koja je u poređenju sa 2012. izgubila ček šest bodova. Pritom se naročito ističe netransparentnost finansiranja izbora 2018.
„Tokom izbora 2018. političke stranke i predstavnici civilnog društva izrazili su zabrinutost zbog nepravilnosti tokom glasanja, zloupotrebe javnih sredstava i neravnopravnog pristupa medijima“, stoji u izveštaju TI za Bosnu i Hercegovinu.
Nada u novu vlast na Kosovu
Kosovo je druga zemlja regiona koja se izričito spominje u izveštaju. Ona je u kategoriji „zemlje na koje bi trebalo obratiti pažnju“ i to pre svega zbog parlamentarnih izbora i promene vlasti što bi „moglo da posluži kao prilika za obračun sa korupcijom“. „Nakon godina kritikovanja vlade i međunarodne zajednice zbog neuspeha u borbi protiv korupcije , stranka Samoopredeljenje (Vetevendosje), koja je osvojila većinu, sada ima priliku da dokaže svoju privrženost borbi protiv korupcije“, navodi se u izveštaju.
Ostale zemlje regiona se ne spominju izričito, s izuzetkom Crne Gore koja sa svojih 45 bodova nalazi iznad proseka regiona i samo dva boda iznad članice EU Hrvatske koja je i ove godine nastavila da pada na lestvici globalne korupcije. Pad je počeo 2015. kada je Hrvatska imala 51 bod. Od zemalja Evropske unije, od Hrvatske su gore jedino Mađarska i Rumunija (44 boda), te Bugarska (43 boda). Srbija se nalazi na 91. mestu s 39 bodova.
Globalni problem – finansiranje političkih stranka
Zemlje Zapadnog Balkana uklapaju se inače u globalni trend koji glasi: nivo borbe protiv korupcije je u padu. SAD su sa 69 bodova zabeležile najgori rezultat u poslednjih osam godina. U padu su i Kanada, Velika Britanija i Francuska. Na samom vrhu su, osim spomenute Danke i Novog Zelanda, još i Finska, Švedska, Singapur i Švajcarska.
Među prvih deset nalazi se i Nemačka i to na devetom mestu sa 80 bodova. I u Nemačkoj se najviše kritika odnosi na netransparentno finansiranje političkih stranka, pri čemu se izričito navodi stranka Alternativa za Nemačku (AfD).
Ovogodišnji izveštaj TI donosi neku vrstu otrežnjenja: više od dve trećina zemalja dobilo je manje od 50 bodova što je pad u poređenju s prethodnim merenjima. „Vlade moraju jasno da imenuju ulogu ’velikog novca’ u finansiranju političkih kampanja“, rekla je Delija Fereiera Rubio iz organizacije „Transparensi internešenal“.