Globalizacija podržava ropstvo?

Ropstvo je ukinuto i to spada u do sada najvažniji i najuspešniji razvoj u istoriji čovečanstva. Ipak...

„Činjenice pokazuju da postoji čitava lepeza različitih oblika ropstva još i danas, i ljudi su tako tretirani u poslovima koje su prinuđeni da rade, kao da su vlasništvo drugih ljudi“, kaže Petra Folmar-Oto, naučnica u Nemačkom institutu za ljudska prava u Berlinu.

Moderne forme ropstva

Pored tradicionalnih formi, kakav je bio slučaj Bone, kućne pomoćnice iz Severne Afrike, pre svega su prisutne moderne forme robovskih poslovnih odnosa koje zaokupljaju borce za ljudska prava. I ne samo da oni postoje sada kao i ranije, već ta tendencija raste. Takođe i u visokoindustrijalizovanoj zemlji poput Nemačke, kaže Petra Folmar. „To se dešava u domenu građevinske branše, industrije seksa, gastronomije, ali i u poljoprivredi i u drugim oblastima. Takvi slučajevi postoje i u poslovima pomoći u domaćinstvu i u kućnoj nezi.“

Razmere nisu poznate, tačne brojke ne postoje, pojedini slučajevi su pomogli u dodatnom rasvetljavanju ovog fenomena. Odsustvo perspektive u privredi u mnogim delovima sveta, učinili su da ljudi u industrijskim zemljama, ali i na Bliskom Istoku ili u Latinskoj Americi potraže alternative. Oni se opredeljuju za migraciju i ne retko padaju u ruke beskrupuloznih trgovaca ljudima. U najčešćem broju slučajeva to su osobe koje nemaju sigurnu boravišnu dozvolu. One nisu u stanju da se odbrane zbog dugova koji su vezani za njihov neregularan dolazak u određenu zemlju. Njima se preti nasiljem ili su-nasiljem nad članovima njihovih porodica u zemlji porekla. Oni dugove otplaćuju radeći veliki broj sati za bedne nadnice pod lošim uslovima. Ponekad samo za hranu i mesto za spavanje.

Pitanje koje se nameće jeste, da li savremena svetska privreda ne samo da stvara već i podržava ovakve uslove rada?

„Jasno je da na radne odnose deluje to što poslodavac kroz ciljano smanjenje troškova rada ostvaruje veće profite. Pre svega u branšama gde rade nisko kvalifikovani radnici," kaže Beate Andres iz Akcionog programa Prinudni rad u međunarodnim radnim organizacijama. Iz prinudnog rada se od 2005, što pokazuju rezultati istraživanja ILO, ostvarila zarada od 44 milijarde američkih dolara. Iako je problem u Aziji, Africi i Latinskoj Americi daleko veći, i dinamika u Evropi dobija na zamajcu.