1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kultura

Gete-Institut – sedamdeseti rođendan

28. novembar 2021.

U Beogradu je Gete-institut otvoren 1970. Usledio je Zagreb 1973, a u Sarajevu Gete-Institut radi od dvehiljadite godine. Najčuvenija nemačka kulturna institucija je postojala decenijama i pre dolaska u ove krajeve.

https://p.dw.com/p/43Vzv
Foto: Fabian Sommer/dpa/picture alliance

Predsednica Gete-instituta Karola Lenc kaže da se institucija, kojoj je na čelu, kritički osvrće na sedam decenija postojanja. U izdavačkoj kući Klet-Kota iz Majnca izašla je knjiga u kojoj je razmatrana sedamdesetogodišnja istorija Instituta. Autori su Karola Lenc i etnološkinja Mari-Kristin Gabrijel. Mada je povod jubilej, ton u knjizi nije slavljenički već analitičko-kritički. Za DW Karola Lenc, koja je od prošle godine na čelu Gete-instituta, kaže da je istorija intitucije kojoj je na čelu – istorija stalnog počinjanja iz početka.

Sve je počelo u posleratnoj Nemačkoj 1951, kada je Gete-institut osnovan u Minhenu. Tada je prošlo šest godina od prinudnog zatvaranja prethodnog instituta, Nemačke akademije, osnovane 1925, koju su nacisti za vreme svoje vladavine pretvorili u svoj instrument. Američka okupaciona vlast je rasformirala „Nemačku akademiju“ jer je u njoj videla nacističku „propagandnu i špijunsku centralu koja deluje širom Evrope“.  Zato je novoosnovani Gete-institut politički zasigurno bio potpuno nov početak.

Kursevi nemačkog jezika

Najpre je Institut dovodio profesore i nastavnike nemačkog iz celog sveta da bi usavršili svoje znanje jezika. Ali uskoro je promocija nemačkog jezika u inostranstvu izbila u prvi plan. Prvi Gete-institut koji je otvoren u inostranstvu bio je onaj u Atini 1952. Do 1961. Usledila su 53 instituta u inostranstvu. Danas ih je 158 u 98 zemalja.

Gete Institut Minhen 1984.
Gete Institut Minhen 1984.Foto: Michael Friedel/Goethe-Institut

Između 1958. i 1963. U fokusu je bila Afrika. Mreža Gete-Instituta je prekrila afrički kontinent.  Nemački umetnici i kulturni radnici su odlazili na turneje po svetu. Na primer, džezer Albert Mangelsdorf je sa svojim kvartetom oduševio delove Azije, nemačka elektronska psihodelična muzika je predstavljana i u Kabulu.

Jedno od najinteresantnijih poglavlja Instituta je bilo hladnoratovsko doba. Istočni i zapadni blok su neprijateljski raspoloženi jedan prema drugom i naoružani do zuba. Podeljena Nemačka se takođe bori za uticaj. Ali i Istočna Nemačka osniva 1951. svoju instituciju – Herder-Institut je kulturni i informacioni centar istočnonemačke, komunističke države, koji takođe nudi jezičke kurseve u inostranstvu. Neki od njih su direktna konkurencija Gete-institutima. To nadmetanje traje do pada Zida 1989. i kraja DDR-a.

I papa Franja uči nemački

Sedamdesetih godina rasplamsale su se debate oko Gete-instituta. U Londonu je izložba plakata Klausa Šteka izazvala burne reakcije. Na jednom kolažu se video tadašnji predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Franc-Jozef Štraus kako maše nožem, a ispod toga je bilo napisano: „Hladni rat nas baš uzbuđuje”. Političari su se ljutili zbog činjenice da se novac poreskih obveznika navodno troši na uvrede upućene političarima. Levi teroristi su 1977. izvršili napad na Gete-institute u Madridu i Parizu. 

A sredinom osamdesetih je budući papa Franja u Bopardu, nemačkom gradiću na Rajni, išao na kurs nemačkog jezika u Gete-institut. Sa domaćinima kod kojih je tada stanovao sačuvao je kontakt sve do danas. Nemački televizijski komičar Rudi Karel je 1987. Izazvao skandal kada je na osmu godišnjicu iranske revolucije u jednom skeču vođu iranske revolucija Homeinija gađao ženskim donjim vešem. Sutradan je Iran naredio dvojici nemačkih diplomata da napuste zemlju, ukinuo je sve letove za Zapadnu Nemačku i – privremeno zatvorio Gete-Institut u Teheranu.

Helma Šmit kod koje je stanovao budući papa Franja u vreme dok je učio nemački
Helma Šmit kod koje je stanovao budući papa Franja u vreme dok je učio nemačkiFoto: picture-alliance/dpa

Širenje na istoku Evrope

Posle pada berlinskog zida, Gete-institut je počeo da otvara svoja predstavništva u bivšim istočnoblokovskim državama. A 1992. se desilo i ono što mnogi malo pre toga nisu smatrali mogućim – nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel je otvorio Gete-institut u Moskvi. U ujedinjenoj Nemačkoj se Institut širi i na području bivše istočnonemačke države.

Otvaranje Gete-Instituta u Moskvi,1992.
Otvaranje Gete-Instituta u Moskvi,1992.Foto: Goethe-Institut

Teroristički napadi u Njujorku 11. septembra 2001. promenili su rad Gete-instituta. Na vrh liste prioriteta izbili su dijalog između kultura i razumevanje. Institut stavlja naglasak na jačanje civilnog društva i prevenciju sukoba. Predsednica Instituta Karola Lenc kaže: “U kulturnom radu je najveći izazov za nas to što se na engleskom zove 'Shrinking Spaces' – dakle jačanje iliberalnih tendencija, autoritarnih režima, koji sve više pokušavaju da ograniče i kontrolišu prostor, slobodan prostor za umetničke i intelektualne aktivnosti”.

Za Gete-institut to znači da mora da se ustanovi gde je moguć rad, a gde ne – kao trenutno u Belorusiji. Karola Lenc kaže da ostaje važno da se traga za formatima u kojima su razmena i susreti ipak mogući.

Karola Lenc
Karola LencFoto: Goethe-Institut/Loredana La Rocca

Karola Lenc je rođena u Majncu 1954. Specijalizovala je etnologiju i važi kao vrsna stručnjakinja za Afriku koja je bila posvećena naučnom radu. Godinu dana je na čelu Gete-Instituta i kaže da on u inostranstvo donosi „veoma različitu, diferenciranu i raznoliku sliku Nemačke”. Ona dodaje da je u posredovanju važna suzdržanost i slušanje drugih. Insistira na tome da Gete-institut  nije „globalni pametnjaković” . Prema njenom mišljenju, mnogo je važnije da se sa partnerima dođe do zajedničkih odgovora na globalna pitanja.  

„Sa raznolikim, izuzetno zanimljivim književnim, muzičkim, slikarskim, umetničkim projektima, koje rado predstavljamo, želimo da stupimo u dijalog sa ljudima iz drugih kultura", kaže ona.

Jubilej kao državni akt

Za takve zadatke je Gete-institut prema rečima njegove predsednice dobro pripremljen. Ali jednu stvar bi rado dodala u koalicioni ugovor nove vlade: „Bilo bi dobro kada bi nova vlada priznala kulturu kao deo spoljne politike, ako želimo da i dalje imamo prijatelje u svetu kao i da u Nemačkoj  dobijamo podsticaje za globalnu debatu iz sveta“. 

Gosti iz Gane sa svojim domaćinima u Muranu gde uče nemački, 1969.
Gosti iz Gane sa svojim domaćinima u Muranu gde uče nemački, 1969.Foto: Michael Friedel/Goethe-Institut

Već sada je Gete-institut sve više prisutan u kulturnim zbivanjima u Nemačkoj, na primer na Vajmarskom kulturnom simpozijumu. O tome svedoči i jubilarni program u Berlinu. Posle digitalne državne ceremonije 22. novembra, sedam dana kasnije će biti otvorena multimedijalna izložba na Hamburškoj železničkoj stanici, pod nazivom "Take Me to the River". Radi se o umetničkim odgovorima na promenu prirodne sredine. Izložba „Nacija, naracija, narkoza“ istražuje ulogu muzeja u kulturama sećanja. A interaktivne instalacije „Zid koji iščezava“ u zgradi Rajhstaga pokazuju evropsku raznolikost.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu