Gde je nestao iranski Zeleni pokret? | Politika | DW | 09.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Gde je nestao iranski Zeleni pokret?

Pre četiri godine stotine hiljada Iranaca izašlo je na ulice tražeći poštene predsedničke izbore. Tada su protesti nasilno prekinuti. Uskoro Iranci ponovo biraju predsednika, a oko Zelenog pokreta je zavladala tišina.

: A supporter of Iranian Presidential candidate Mir Hossein Mousavi shows a hand reading 'Moosavi' during a protest against the election results in Iran on June 28, 2009, on Taksim Square in Istanbul along with other demonstrators holding green balloons. AFP PHOTO/BULENT KILIC (Photo credit should read BULENT KILIC/AFP/Getty Images) FREI FÜR SOCIAL MEDIA

Iran Protest Wahlen Grüne Revolution 2009

„Gde je moj glas“ i „Dole diktatura“ - bile su 2009. parole Zelenog pokreta u Teheranu i u drugim iranskim gradovima. Slike žena i muškaraca sa zelenim trakama i transparentima obišle su svet.

Povod za proteste bilo je objavljivanje izbornih rezultata nakon predsedničkih izbora. Dok je izborna komisija još brojala glasove, šef komisije Kamran Danešju obratio se novinarima i objavio pobedu Mahmuda Ahmadinedžada sa 63 odsto glasova. Pristalice opozicionih kandidata Mira Hoseina Musavija i Mehdija Karubija smatrali su da je reč o izbornoj prevari. Optuživali su javne ustanove za nameštanje izbornih rezultata kako bi se dotadašnji predsednik Mahmud Ahmadinedžad zadržao na vlasti.

Hapšenja tokom demonstracija

Members of the Green Movement of Iran protest outside the Islamic Education Center, a grade school and mosque, in Houston, Texas, USA 13 November 2009. Federal prosecutors took steps to seize this mosque and three other U.S. mosques in addition to a New York skyscraper owned by a nonprofit Muslim organization suspected of being secretly controlled by the Iranian government. EPA/AARON M. SPRECHER +++(c) dpa - Report+++

Stotine hiljada ljudi protestovalo je na ulicama 2009.

U prvom medijskom obraćanju, samo nekoliko sati nakon što su objavljeni izborni rezultati, Musavi je nazvao glasanje „insceniranim i manipulisanim“. U isto vreme režim je naredio hapšenje političara koji su najavljivali reforme, kao i pojedinih novinara. Ovi događaji bili su povod za višenedelne proteste širom države, koji su postali poznati kao „Zeleni pokret“. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice, a režim je na javne protetste odgovorio silom. Hiljade ljudi je uhapšeno i osuđeno na zatvorske kazne, preko 70 njih izgubilo je život zbog nasilja policije ili mučenja u zatvorima. Stotine novinara i aktivista moralo je da pobegne iz zemlje.

Arjumand: „Zeleni pokret je živ!“

Prošlo je već četiri godine, a sada uoči predstojećih izbora ponovo se zaoštrava situacija između vlade i opozicije. Mišljenja o tome hoće li Zeleni pokret ojačati i početi da deluje su podeljena. „Ilegalna hapšenja Karubija, Musavija i njegove žene Zahre Rahnavard uprkos međunarodnom pritisku, jasan su znak da je Zeleni pokret još živ“, kaže savetnik Musavija, Ardešir Amir Arjumand u razgovoru za Dojče vele. Svi troje su već dve godine u kućnom pritvoru otkako su svoje pristalice pozvali na protest  solidarnosti s Arapskim prolećem.

„Autoriteti su svesni da će se pristalice Musavija i Karubija nakon završetka kućnog pritvora ponovo organizovati. Zato se hapšenja i mere pritiska na novinare i aktiviste ponovo pojačavaju nekoliko meseci  uoči izbora.“ U februaru 2013. iransko Ministarstvo informisanja uvelo je blokadu vesti. Osim toga mnogo novinara je uhapšeno i optuženo za špijunažu.                                                                                                       

Abdi: „Nema demonstranata na vidiku

Mir Hossein Moussavi und Mehdi Karubi, führende Persönlichkeiten der Grünen Bewegung in Iran. Sie befinden sich seit fast zwei Jahren im Hausarrest. Quelle: Kalameh

Hosein Musavi i Mehdi Karubi

Drugi pak misle da Zeleni pokret u Iranu već mesecima više ne postoji. Među njima je i sociolog Abas Abdi: „Politički pokret obeležava prisutnost njegovih pristalica u javnom prostoru. Pre četiri godine, 25. juna 2009. oko dva miliona demosntranata izašlo je na ulice. A danas? Nema ni jednog demonstranta.“ Abas Abdi se sam smatra političkim aktivistom. Učestvovao je u otmici američkih državljana 1979. u Teheranu.

Abdi optužuje pristalice Zelenog pokreta da su zatražili pobedu svoga kandidata bez ikakvih dokaza: „Sumnjam da se radilo o izbornoj prevari. Čak ni Musavijevi i Karubijevi izborni posmatrači u tadašnjoj izbornoj komisiji nisu uspeli da pronađu čvrste dokaze da je tokom završnog prebrojavanja glasova bilo prevare.“ No, izborni posmatrači su nekoliko dana nakon izbora izjavili da im je bio onemogućen pristup svim potrebnim dokumentima.

Bez Karubija i Musavija neće biti protesta

Amir Arjumand veruje da su predstojeći izbori dobra prilika za protivnike režima da se ponovo mobilišu. „Moramo svoje sledbenike ponovo da izvedemo na ulice da bismo izvršili pritisak na Ajatolaha Alija Hamneija.“ Do sada vrhovni verski vođa nijepokazao znake moguće promene, kaže Arjumand. „Mi ćemo se i dalje nadati i upotrebićemo sve demokratske mehanizme kako bismo izvršili pritisak na autoritete."

Ovaj profesor sociologije naglašava: „Oživljavanje Zelenog pokreta može uspeti samo ako Musavi, Karubi i Rahnavard budu pušteni iz kućnog pritvora kako bi mogli slobodno da deluju."

Autori: Seifi Farnaz / Svjetlana Rezo

Odg. urednica: Ivana Ivanović