Gde je nestala iranska opozicija?

Širin Ebadi, iranska pravnica i dobitnica Nobelove nagrade za mir je, međutim, uverena da je reformski pokret u ovoj zemlji i te kako prisutan. „Demokratski pokret u Iranu i dalje postoji, uprkos nasilju i represiji. Horizontalne je strukture i deluje kao društvena mreža. Takozvani Zeleni pokret je neuništiv, nemoguće je zaustaviti ga. Naprotiv, on se iz dana u dan sve više širi.“

Pre godinu dana, neposredno posle izbora, ovaj pokret je ponovo izbio na površinu. U parolama demonstranata razaznaje se nit razvoja Zelenog pokreta. Na početku su se na ulicama mogli čuti uzvici, kao na primer „Ovo je bila izborna prevara“. Posle prvih hapšenja mase su tražile „Slobodu za političke zatvorenike“, a potom su uzvikivali „Nezavisnost, sloboda, Iranska Republika“.

Režim brutalno odgovorio opoziciji

Iako su polako počele da se pojavljuju i radikalnije parole, Zeleni pokret nije težio revoluciji, kaže Darijuš Homajon, stručnjak za Iran koji živi u egzilu u Francuskoj. „Ovaj pokret se ne svrstava u klasičnu vrstu otpora, koji bi vodio revoluciji. Ovaj reformski pokret predstavlja neku vrstu revolucije svesti. Ti ljudi su konstatovali da se ovom zemljom više ne može vladati sadašnjom političkom kulturom. Zato se ona mora promeniti.“

Još veća represija i masovna hapšenja bili su odgovor iranskog režima na takve zahteve. Svet je upoznat sa silovanjima i mučenjem u prepunim zatvorima. Posle smrti 87-godišnjeg Ajatole Hoseina Ali Montaserija, krajem decembra 2009, napetosti između opozicije i vlade su postale još veće, pošto je on bio neka vrsta mentora reformskog pokreta.

Autori: Fahime Farsai / Mirjana Kine Veljković

Odg. urednik: Nemanja Rujević